Бомбардовање СРЈ и последице

НАТО је признао да је, током 78 дана бомбардовања Савезне Републике Југославије, бачено 30 хиљада пројектила са осиромашеним уранијумом на 112 локација. Највише на Косову. На југу Србије гађане су четири локације које су до 2007. године деконтаминиране.

Пронађени пројектили, контаминирано земљиште и радиоактивни материјал чувају се у складишту радиоактивног отпада у Винчи.

Уранија Козмидис Лубурић из ЈП "Нуклеарни објекти Србије", међутим, напомиње да сам хангар није потпуно безбедно складиште нуклеарног отпада. Због тога агенција у Бечу заједно са "Нуклеарним објектима Србије" рашчишћава тaj хангар и кондиционира oтпад који је у њему.

"Оно ће се сад препаковати у буриће и одложити у 'хангар 3', нови хангар који је прављен по европским стандардима и он је да кажем апсолутно безбедан, али и то је привремено одлагалиште. Србија још увек није уговорила и договорила где ће имати своје трајно одлагалиште за нуклеарни отпад", каже Уранија Козмидис Лубурић.

Од 2000. године бележи се пораст оболелих од малигних болести, посебно на југу Србије.

Начелник онкологије Опште болнице у Лесковцу доктор Горан Живковић каже да се у Јужноморавском региону региструје око хиљаду случајева годишње.

"Број који се тренутно лечи од малигних болести јесте између шест и седам хиљада", прецизира др Живковић.

Доктор Радомир Ковачевић из Института за медицину рада и радиолошку заштиту Србије тврди да није проблем само у заосталим узрочницима као што су уранијум, плутонијум, него и многи хемијски агенси.

"Међутим, оно што је много горе то су наше дијагностичке и терапијске могућности. За 15 година ми имамо те такозване системске малигне болести повећане за 74 одсто, а истовремено морталитет од њих за 139 одсто", указује доктор Ковачевић.

Покушај да се бомбардовање СРЈ суочи са међународним правом пред Међународним судом правде био је безуспешан.

Професор међународног права Тибор Варади каже да тај спор није имао неке стварне шансе да се открије истина јер је једина могућа основа за надлежност био геноцид.

"Иако је то било противно међународном праву, то сигурно није био геноцид. Оно што остаје то су изјаве комисије УН за људска права, било је изјава међународног удружења новинара који су све то осудили и на тај начин ја мислим да је питање које је остало отворено и за историју", наводи професор Варади.

Нема података о угрожености животне средине, нити о томе колика је материјална штета од бомбардовања, а процењује се на око 100 милијарди долара.