Јасно уредити област ГМО

Већина учесника скупа о генетски модификованим организмима (ГМО) у Скупштини Србије затражила је да држава што пре јасно уреди област ГМО, а ако је нужно распише и референдум на коме би се грађани изјаснили да ли су за гајење и промет ГМО у Србији.

Председница Одбора Скупштине Србије за заштиту животне средине Милица Војић Марковић изразила је током другог јавног слушања о утицају ГМО на животну средину и здравље људи очекивање да ће бити референдум о ГМО.

Подсетила је да су у последњих месец дана представници Србије потписали са земљама Дунавске регије документ којим се осигурава да се не гаји ГМ соја, док је град Чачак прогласио своју територију слободном од ГМО.

Марковићева је истакла да је, међутим, забрињавају наводи у јавности да је надлежно министраство послало измене Закона о ГМО у Брисел, без консултација са јавношћу у земљи, а којима би се дозволио промет ГМО у Србији. 

Председник Зелених Србије Иван Карић је рекао да је та странка јуче Скупштини Србије поднела Предлог декларације за Србију без ГМО и истакао да је за земљу најважније да очува здравље људи и билошку разноврсност, што би дозволом промета ГМО, како је навео, било угрожено.

Карић је рекао да се и у Европској унији преиспитује гајење и промет ГМО, наводећи да "од 27 земља чланица, њих 19 не прихватају ГМО".

Он сматра и да је "недопустиво" да се мишљење о изменама Закона о ГМО, за који се наводи да су већ урађене, најпре даје Европској комисији, а да тек онда буде предочен јавности у Србији.

Представница еколошког покрета Белс Александра Кнез Милојковић оценила је да важећи Закон о ГМО није рестриктиван, јер дозвољава одређени проценат контаминације, због чега, како је истакла, закон не треба либерализовати већ га учинити рестриктивнијим.

Представница Института за ратарство и повртарство Нови Сад Невена Нагл упозорила је на релативно висок степен угрожености семенских усева поленом ГМО, наводећи да је семенски биљни материјал важан и за биодиврезитет земље, али и за њен економски развој.

Прво испитати, па онда дозволити

Истовремено је представница Српског лекарског Друштва Злата Јовановић Игњатић рекла је да је став тог удружења да не би требало дозволити ГМО у Србији пре него што се на основу дугогодишњих студија непобитно докаже да нема штетности од конзумирања ГМО.

Професор пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић указао је на велику толеранцију Министарства пољопривреде за све који су кршили закон о ГМО, због чега се ранијих година дешавало да и поред забране постоји неколико хиљада хектара под ГМО усевима.

Шеварлић је нагласио и да би Србија, уколико дозволи промет и узгој ГМО, "само по основу разлика у цени између генетски модификоване и конвеционалне производње била на губитку од пола милијарде евра годишње". 

"Тренутна разлика у коштању конвенционално произведене соје и ГМО соје износи 90 евра по тони, што значи да годишњи добитак само на тој култури, сразмерно површинама на којима се соја гаји у Србији, износи око 55 милиона евра", навео је Шеварлић.

Учесници скупа су истакли да у Србији постоје очувани биоресурси са потенцијалном за произвиодњу органске хране која је неколико пута скупља на светском тржишту.

Наглашено је да је забрана ГМО питање националне безбедности и да Министарство трговине не може само да одлучи о уласку у СТО у замену за дозволу промета ГМО.

Доктор Александар Трбовић из Српског лекарског друштва истакао је да није лако одговорити да ли су ГМО штетни по људско здравље, а проблем представља и то што су досадашњи огледи углавном рађени на животињама. 

Он је подсетио да је Америчка агенција за храну и лекове пре неколико година заузела став да су састојци ГМО слични оним који нису генетички измењени, што је довело да поборници ГМ хране сматрају да је она безбедна, док противници тврде да додавање гена у храну треба да се регулише као било који други хемијски додатак исхрани.

Истраживања доказала штетност

Трбовић је навео да су истраживаја у Русији, Француској, Канади, Великој Британији, спроведена последњих година показали су да ГМО соја, кукуруз и неке друге врсте имају штетне последице и изазивају алергијске реакције, оштећују бубреге и јетру, а у трећој генерацији животиња над којима је вршено истраживање доводе и до стерилитета.

"Битно је да Србија заузме став како ће то да регулише", рекао је Трбовић, који је објаснио да до генетских промена може доћи укрштањем на основу природног одабира, док генетски инжењеринг представља укрштање незамисливо за природне околности, као када би укрштали пса и парадајз.

Представник Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" Алексеј Тарасјев указао је да се проблем ГМО не може посматрати једнодимензионално и да пре озбиљне дебате треба утврдити све чињенице везане за савремену биотехнологију.

Тарасјев сматра да се треба клонити катастрофичних формулација и непровредних информација које могу да доведу до конфузије у јавности.

Он је навео да за сваку примену ГМО, која је могућа у разним областима, требало посебно размотрити, а пре свега стручна јавност се мора консултовати око свега.

Професорка Ветеринарског факултета Мирјана Вучинић казала је да је битно да јавност зна да се многе болести лече терапеутским протеинима добијеним из ГМО.

"Производња таквих супстанци не представља опасност и ако их не производимо бићемо у прилици да их увозимо", рекла је она и додала да се генетска модификација користи у лечењу болести попут хемофилије, леукемије, хепатитиса Ц.

Директор Института за молекуларну генетику и генетско инжењерство Љубиша Тописировић оценио је да је питање употребе ГМО вишезначно, јер дотиче здравље људи, животну средину, етику, економију, религију.

"Не може се побећи од технолошког развоја", навео је он, али је навео да је због тога нужно да се испита сваки појединачан случај употребе ГМО.