Народне кухиње опстају

Због све већег сиромаштва, број оних којима је бесплатан оброк неопходан, далеко је већи од тренутног броја корисника, процењују надлежни. Зими, када нема сезонских послова, људи тешко преживљавају, па им је оброк из народне кухиње једини у дану.

У Србији, не рачунајући Београд, отворене су 72 народне кухиње. Њихов рад не зависи од потреба, већ од могућности. За сада нема проблема, али је могуће, кажу надлежни, да ће од Нове године, некима бити потребна помоћ.

Град Београд већ другу годину прискаче у помоћ Прокупљу. Ове године донирали су им два милиона динара.

Миломир Николић из Црвеног крста у Прокупљу каже да имају 950 корисника народне кухиње, али да постоји још социјално угроженог становништва, који из техничких разлога нису у могућности да користе кухињу јер живе на 30 до 50 километара од центра.

У Ваљеву је основан посебан фонд у који новац уплаћују друштвено одговорна предузећа, грађани, а починиоци лакших кривичних дела, уместо плаћања казне новац дају за народне кухиње.

Секретар Црвеног крста Ваљева Мирослав Ђукић каже да то на неки начин ослобађа градски буџет од дела трошкова који су инче предвиђени.

"За наредну годину повећаћемо број са 250 на 300 градских корисника, а у децембру ћемо поделити 350 прехрамбених пакета", каже Ђукић.

У Министарству рада и социјалне политике тврде да хране и пара има довољно и да ће све народне кухиње несметано радити.

"Имамо неке резервне варијанте да уколико би нека народна кухиња дошла у ризик да до краја године престане да ради, можемо да прискочимо са намирницама које су још на располагању Црвеног крста из контингента намирница од прошле године", каже Љуба Пејаковић из ресорног министарства.

Ресорно министарство тражило је да у буџету за наредну годину буде обезбеђено додатних 150 милиона динара за пакете са храном и средствима за хигијену, за још 30.000 најугроженијих становника.