Читај ми!

Боцан–Харченко: Верујем да Србија неће стати у тужни ред земаља које не мисле на своју националну добробит

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан–Харченко је, у интервјуу за емисију "Таковска 10" Радио-телевизије Србије, рекао да верује да Србија неће стати у тужни ред земаља које не мисле на своју националну добробит и добробит својих грађана, али да су свесни колики су притисци на Србију по питању увођења санкција. Говорећи о решавању косовског питања, Боцан-Харченко истиче да је циљ Москве да се решење темељи на сагласности Београда и Приштине и да решење одговара интересу Београда, као и да то са евентуалним увођењем санкција нема никакве везе.

Александар Боцан-Харченко је, у интервјуу за РТС, говорио о томе да ли би Русија променила политику према Србији ако се буде ускладила са ЕУ, али и како види односе Србије и Русије у тешким околностима. Говорио је и о увођењу руских санкција СР Југославији 1992. године.

Уколико Србија буде морала да усклади своју спољну политику са ЕУ, укључујући и увођење санкција Русији, да ли би Русија променила своју политику према Србији, пре свега према Косову и Метохији као делу Србије?

Ја бих одговор на ово питање поделио на два дела. Први део, који се тиче Косова, желим да по ко за који пут да нагласим да је питање Косова, подударање ставова и подршка Русије Србији важан део сарадње. То је кључно на плану сарадње на међународном плану, пре свега у УН, али исто тако и на билатералном плану.

Али што се тиче решења на Косову, трајног, праведног и правичног решења, што је наш циљ, Русија полази од својих принципијелних ставова и начела која су у повељи УН. Да скратим причу, око питања о Косову, уз све велике разлике у међународној заједници, и сада и раније, и то је тежња свих кључних земаља, то је да коначно решење мора да потврди Савет безбедности.

За нас је најважније да се решење око Косова темељи на сагласности Београда и Приштине и да решење одговара интересу Београда. Да има подршку Београда.

Све сам то рекао у намери да покажем да се ради о принципијелном ставу Русије и да, наравно, са санкцијама то нема никакве везе.

Да кажем сажето, овај први део одговора, наставићемо да радимо на основу својих принципијелних начела и погледа на међународне односе у косовском регулисању, као стална чланица Савета безбедности.

Али, други део одговора се тиче санкција. Имамо пуно примера у Европи, пре свега, који потврђују да није потребан никакав одговор на санкције. Јер свака земља или цела ЕУ и без одговора са наше стране, односно некаквих "одмазда", трпи штетне последице. Лоше и теже од последица санкција у Русији. Што се тиче привреде и економије. Свака земља која се прикључи санкцијама неминовно сама трпи најтеже последице, за своју привреду, економију и социјалну сферу.

Мислите ли да би тако било и са Србијом?

А како другачије? Ово је нешто што не зависи од Русије. Ја верујем да Србија неће стати у тај тужни ред земаља које не мисле на своју националну добробит и добробит својих грађана.

Али сте свесни да су притисци на Србију изузетни?

Наравно, свесни смо. И то излази из свих оквира нормалног међународног понашања.

Свесни сте и да Србија не подржава специјалну војну операцију у Украјини и да подржава територијални интегритет Украјине, што су званичници Србије више пута изјавили?

Желим да кажем једну веома важну и основну ствар, од принципијелног значаја за нашу сарадњу. За нас је најважније да у билатералној сарадњи у Србији и Београду имамо партнера који пре свега мисли и полази од својих националних интереса. Ми не желимо и не тражимо да Србија у нашој сарадњи мисли оно што Русија жели. И да прилагођава своју спољну политику интересима Русије. За нас је најважније да Србија мисли да свој суверенитет. На суверено понашање на међународној арени. И да мисли на свој национални суверени развој. Ово је најважнија ствар.

Ако би тај суверени развој подразумевао да под неким условима мора да уведе санкције, јер је то интерес Србије, као што је интерес Русије био да уведе санкције СР Југославији 1992. године, да ли би то онда за Русију био проблем?

Претпостављао сам да ћете поредити ту и садашњу ситуацију. Пре свега ми водимо отворен и пријатељски разговор. А најважније за нас и за људе који нас сада слушају и гледају је да причамо истину. Наравно да је тада, 1992. године, одмах после распада СССР-а у Русији била сасвим друга ситуација. Морамо у свакој анализи, гледали унапред или уназад, да водимо рачуна о целом контексту догађаја.

Ја стварно не бих рекао да ова ситуација и та ситуација која је приморала Русију да направи неки корак, који сада не би долазио у обзир сада...

Мислите на санкције Србији?

Нешто што не одговара ни интересу Русије ни интересу Београда. Русија је сада сасвим друга земља у сваком смислу. Али желим једно да кажем. Опет у контексту отворених разговора. И тада и у садашњем свету је немогуће успоставити санкције које обезбеђују изолацију неке земље. Ни Србије, а камоли Русије. То је потпуно јасно.

Иако су санкције увеле УН и прикључио им се велики број земаља, оне нису потпуно изоловале Србију, нису правиле ограду. Било је пуно могућности и смерова који нису били укључени у санкције. Било је пуно путева и могућности за наставак сарадње. И као што знате, Русија је интензивно сарађивала са Србијом у низу привредних активности.

Наравно, било је жеље и потребе да Србија добије више енергената. Сарадња у енергетици је настављена у оквирима који су тада били.

У оквирима санкција...

Да, али још једном желим да кажем да и у санкцијама постоје могућности. Никада не стварају зид без прозора и врата.

Важи ли то и сада, али у обрнутом смеру?

За Русију је смешно када неко каже да је циљ санкција изолација Русије што је илузија, то уопште није могуће, с обзиром на величину наше земље, развој економије, сарадњу са Азијом, Латинском Америком, водећим земљама Африке. Па су ту Кина, Индија. Можемо да причамо цео дан каква је то изолација могућа.

Али ја желим да кажем да ова прича, о санкцијама Србији 1992. године, да та прича постоји и да неки наши такозвани или бивши партнери веома воле ову причу да стварају негативни имиџ Русије у Србији. Тада је било пуно земаља које су на своју иницијативу увеле санкцију Србији, није то била руска жеља. То је била одмазда и корак против српског народа. За разлику од њих, нажалост, Русија је била у ситуацији да смо пристали, уз цео низ ових елемената и притисака, али смо желели да наставимо сарадњу у политичкој и економској сфери. И помагали смо српском народу у Србији и Републици Српској.

Русија користи пример Косова као објашњење онога што ради у Украјини. Неки људи у Србији то виде као, можда, оправдавање НАТО бомбардовања Југославије.

Током дуготрајних и тешких преговора о статусу Косова у различитим форматима један од наших кључних ставова је био да Косово ствара преседан. Одлука других земаља Контакт групе била је да га Косово не ствара, што је изван нормалног размишљања. Ми живимо у нормалном свету где сваки корак ствара неки преседан за људе било где. И ми смо још тада рекли, без обзира на став Контакт групе, да Русија неће пристати на то. Наравно, нисмо пристали и упозорили смо да ће се тако створити преседан и за друге ситуације.

Да одговорим сада на ваше питање. Што се тиче агресије НАТО-а има толико разлика, то су потпуно различите ситуације. Хајде да се вратимо у 1999. Одговорићу на ваше питање питањима.

Да ли је Србија стварала војну претњу САД и НАТО-у? Војну претњу? Наравно, није. Да ли је било дуготрајног, осмогодишњег геноцида албанског народа на Косову од стране Срба? Наравно, не. Да ли је Србија потписала неки уговор, као Мински уговор, па да га није уопште испуњавала и онда рекла да јој није у интересу да га испуни? Да ли је Косово од стране Србије коришћено као терен за претњу НАТО земљама? Наравно, није. А све то се односи на генезу украјинске кризе. Да не говоримо о претњи у Минхену, Зеленског, да Украјина мора да добије и створи нуклеарно оружје. То су потпуно различите ситуације.

Подсетимо се људи у Донбасу који су осам година били изложени геноциду и бомбардовању од Кијевског режима. Они су грађани Русије, а наша је обавеза да обезбедимо сигурност својим грађанима свугде.

Све то су разлози. Председник Русије је то неколико пута детаљно објаснио уз читав низ аргумената и догађаја, укључујући и претње по безбедност Русије. Специјална војна операција се потпуно уклапа у норме и повељу Организације уједињених нација, што није био случај са агресијом НАТО против тадашње Југославије, а углавном против Србије, ако гледамо суштину догађаја и стварне намере агресије. Јер агресија је била да се уништи у политичком смислу, националном, моралном, па и у економском смислу – Србија.

Али и у једном и у другом случају страдају цивили.

Имао сам и са вама читав низ разговора. И на почетку специјалне војне операције тема је била да руска војска веома пажљиво и брижљиво се односе према цивилним објектима и грађанима. И за сада је тако. Ми нисмо војни експерти, али и сада када има удара, веома пажљивих и прецизних, на инфраструктуру, води се рачуна да не буде цивилних жртава. Да не кажем "у великом броју" већ уопште. Ако и дође, случајно, онда је то минимум минимума, а циљ је да за цивиле нема штете. Руска војска због тога има велике потешкоће, јер у таквим условима тешко остварујете циљеве које је дао врховни командант.

За крај, како видите односе Србије и Руске Федерације у овим отежаним околностима?

Јасно је као дан да када не би било санкција и целе ове ситуације у Европи имали бисмо, немам сумње, још бржи и упечатљивији развој билатералне сарадње. Али и у садашњим, како сте рекли, отежаним околностима ми имамо напредак у трговинској размени. Имамо већу трговинску размену него што смо имали у години пандемије. Нисмо ни у једној сфери обуставили сарадњу због санкција. Јесте отежана, због логистике. У свакој области има напретка, а у неким областима, као што је енергетика Србија може да има вере и сигурности што се тиче будућности и најближе и оне даље. Што се тиче енергетског снабдевања и сигурности.

Настављамо и политичку сарадњу. Ових дана је био наш заменик министра спољних послова. Он је имао разговоре који су наставак разговора председника Вучића са министром иностраних послова Лавровом у Њујорку. Да не говоримо о хуманитарној и културној сарадњи, јер у Србији нема русофобије и тешко је замислити такву стравичну слику где би Србија прихватила русофобију као што се догађа у неким земљама Европе. Тако да је повољна ситуација за развој културе. Ускоро долази делегација из Санкт Петербурга, има тих регионалних веза, безброј је таквих примера. Поносни смо.

Али бих се вратио ономе од чега смо почели разговор. Ово је виша сфера наше билатералне сарадње која се тиче темељних националних интереса Србије, развоја Србије, обезбеђивање онога што су председник Вучић и влада обезбедили последњих година што се тиче индустријског развоја и социјалне сфере, па и сигурности грађана овде у Србији.

петак, 26. април 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво