Због приштинских таксa Србија изгубила скоро 400 милиона евра

Данас је тачно годину дана откако су приштинске привремене институције увеле таксу од 100 одсто на производе из Србије и Босне и Херцеговине. Тадашњи премијер Рамуш Харадинај рекао је да су то економске санкције Приштине, као одговор на то што Косово није примљено у Интерпол, али и на серију повлачења признања самопроглашене независности.

Вредност годишњег извоза из централне Србије на Косово и Метохију до пре годину дана био је око 450 милиона евра.

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић рекао је да је Србија за годину дана изгубила 395,7 милиона евра, односно у толикој вредности је мање робе испоручено на Косово и Метохију у односу на претходне године.

"Педесет милиона који су извезени, а ту је укључено 10,5 милиона еклектричне енергије, затим 12,5 милиона робе која је извезена у децембру прошле године када за међународне брендове није важила такса од 100 одсто. То је 23 милиона, значи да је 27 милиона евра пласирано на Косово што је минимално у односу на 440 милиона", рекао је Љајић гостујући у Дневнику РТС-а.

Према његовим речима, у централну Србију је увезено више са КиМ, 29 милиона евра робе је купљено, али је то за 910 хиљада евра мање него у периоду пре увођења такси.

Највеће губитке претрпели су НИС, који је имао извоз од 50,9 милиона евра, затим Железара из Смедерева, као и компаније из прехрамбене индустрије.

"Немамо више доле ни 'Бамбија', ни 'Дијаманта', 'Викторије', 'Сунока'...", навео је министар. 

Каже да су осим наших, и косовски произвођачи губитници, који су пронашли алтернативна тржишта, али са већом ценом.

Земље из окружења дуплирале извоз на КиМ

Према његовим речима, земље из окружења – Грчка, Мађарска, Бугарска, Словенија и Хрватска дуплирале су свој извоз на Косово, док је Македонија повећала извоз за 50 одсто.

"Они су увоз пића компензовали из Аустрије и Македоније, увоз бензина из Македоније, Грчке и Албаније, шећера из Француске и Пољске, али цену плаћају њихови потрошачи јер су те цене веће у односу на српске производе", навео Љајић.

Сада и кад би такса била укинута, тешко би било поново пласирати робу на тржиште Косова и Метохије.

"Економска штета јесте огромна, али дугорочн ефекти ових такси биће велики, јер је поред кампање која се води биће тешко поново пласирати робу на тржиште КиМ", рекао је Љајић.