Старим студентима још две године да заврше факултете по старом

Посланици Скупштине Србије усвојили су Предлог измене закона о високом образовању, којим се "старим студентима" продужава рок за завршетак студија по програму по којем су уписали факултете.

"Стари студенти", који још увек нису завршили студије, прописивањем нових рокова и правила студија, добили су прилику да своје школовање наставе и заврше по старом наставном плану и програму у периоду у трајању од две школске године.

Утврђеним новим роковима завршетак тих студија предвиђен је до краја школске 2020/2021. године, а за студенте уписане на интегрисане студије из поља медицинских наука до краја 2021/2022. године.

Посланици су изгласали и другу тачку дневног реда 18. ванредног заседања - Предлог аутентичног тумачења одредбе члана 2. Закона о потврђивању уговора о изменама и допунама финансијских уговора између Србије и Европске инвестиционе банке (ЕИБ).

Одредба члана 2 сада се разуме тако да се закон примењује и на све финансијске уговоре које је Европска инвестициона банка (ЕИБ), као зајмодавац, закључила са правним субјектима са седиштем у Србији, као зајмопримцима, који имају својство наручиоца у смислу Закона о јавним набавкама, а не само са Републиком Србијом, што је до сада био случај. 

Расправљајући о амандманима на закон о "старим студентима", Српска радикална странка затражила је да се тим људима омогући да заврше студије без ограничења, док су посланици владајућих странака рекли да ће продужетак студирања за две године подржати, али да је време да се проблем "вечитих студената" реши.

Посланица Српске радикалне странке Наташа Јовановић навела је да СРС, за разлику од предлога Владе који, како наводи, није добро решење и у складу са Уставом, тражи да се свим студентима омогући да без ограничења, по истом плану и програму по којем су студије уписали, заврше своје студирање.

Коментаришући изјаву министра Младена Шарчевића да је "последњи тренутак да се и такозвани стари студенти уозбиље", Јовановић је казала да није његово то да ли је неко озбиљан или неозбиљан, као што није ни Владе Србије или неког декана. 

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић казао је да нико никоме не спутава право да студира колико жели година и да то не мора ни закон, ни амандман да решава, али да се не може имати у једној земљи два система школовања.

"Моје поруке немојте погрешно схватити кад им кажем - људи, сад седите, учите. Можда неће доћи министар иза мене који ће хтети ово да ради. Можда неће бити сазив парламента који ће им даље продужити. О томе се ради", казао је Шарчевић.

Посланик Српске напредне странке Александар Мартиновић казао је да има пуно разумевање за став министра Шарчевића, додајући да разуме и посланике опозиције, који се тражећи неограничавање за завршетак студија старим студентима, на неки начин, "удварају једној циљној групи", на шта је Вјерица Радета одговрила да се посланици СРС-а у Скупштини не удварају никоме, већ износе своје принципијелне ставове.

"Бавити се студентима који у року завршавају факултете"

Посланик Мартиновић је казао и да је потребније бавити се младим људима који су талентовани и вредни и који у року завршавају факултете и обезбеђивањем услова да након факултета остану у земљи.

"Да се не бавимо само татиним и маминим мазама којима је мало 10 и 15 година да заврше факултет, који имају све у животу, а таквих има међу овима, хајде да се не лажемо, има их и то доста", казао је Мартиновић.

Посланица Српске напредне странке Љиљана Малушић истакла је да нико не оспорава право било коме да студира колико жели и додала: "Наравно, ако неко напуни 65 година, лепо је зарад њега самог, али неће бити продуктиван, неће дати резултате у друштву".

На то је одговорила посланица Српске радикалне странке Вјерица Радета питајући "како је могуће да неко тако политички незрело процењује да је неко непродуктиван са 65 година".

"То је заиста увреда за људе који се баве науком, који се баве озбиљним пословима, лекаре, професоре, судије, све оне који постижу чак најбоље резултате у тим годинама и после тих година", казала је Радета.

"Колико година имају 'вечити студенти'" 

Председница парламента у улози посланика СНС-а Маја Гојковић казала је да жели да подржи предлог министра Шарчевића, иако се не слаже са њим, додајући да ће изгласавањем тог Предлога о изменама учинити гест добре воље и то како би "избили аргумент вечито старим студентима да их је нешто спречило да заврше факултете".

Како наводи, треба добро размислити и колико година имају ти "вечити студенти".

"У свету постоје за то факултети за треће доба и то не говорим пежоративно", казала је Гојковићева, додајући да не сматра да држава треба да стане иза тога, већ приватни универзитети.

"Нека ово буде заиста последњи пут да продужавамо било какве рокове. Ко је од нас овде у сали лако завршио факултет? Али смо учили и дан и ноћ", казала је Гојковићева наводећи да су се и они суочавали са разним проблемима који су могли да их ометају у школовању.

Посланик СРС-а Александар Шешељ приметио је да се као проблем јавља то што се са данашње расправе шаље порука студентима уписаним пре 2005. године да је ово сада последњи рок, да држава више неће излазити у сусрет.

Шешељ је рекао и да га "чуде изјаве да неко са 60 или 65 година није продуктиван".

"Молим вас да ми објасните, ако нико у 60 или 65 година није продуктиван, како то да то долази од посланика СНС-а чији је бивши председник странке завршио факултет у 60 година - Томислав Николић. Како је он био продуктиван? Да ли може неко да објасни колико је био продуктиван?", навео је Шешељ.

Гојковићева је на ту примедбу одговорила да данас нико од посланика није казао да људи од 65 година нису продуктивни, додајући да је, ипак, она са 56 година, мање продуктивна од некога ко има 46 година.

На почетку седнице посланици су постављали питања члановима Владе Србије о изборима на Косову и Метохији, евроинтеграцијама, али и појединим телевизијама.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 19. сеп 2019, 19:58) - anonymous [нерегистровани]

Kada ce ti ljudi,

pokazati svoje znanje? Eto nase buducnosti, trebalo bi da pocnu uplatu u penzionsku kasu.