Завршено начелна расправа о законима, амандмани у уторак

На седници, која је почела јучем а којој није присуствовао део опозиционих посланика, говорили су министри Бранислав Недимовић и Бранко Ружић јер је пред посланицима био и закон о Централном регистру, који је минисар државне управе образложио јуче, а који подразумева да до септембра 2.020 на једном месту буду обједињени и подаци грађана из 13 службених евиденција.

Захваљући том регистру грађани ће штедети и време и новац, рекао је Ружић који је говорио о Јединственом бирачком сипску. Након критика посланице СРС Вјерице Радете,  Ружић је навео да тај списак никада није био ажурнији.

Министар пољопривреде рекао је да ће сви захтеви које су пољопривредни произвођачи поднели за подстицајна средства у 2018. години бити исплаћени до краја марта. Прецизирао да су у питању сви захтеви који се односе на механизацију, тов и генетику. 

Коментаришући предлог измена и допуна Закона о средствима за заштиту биља, који је претходно донет 2009. године, Недимовић је рекао је да је веома битно да се 600 препарата за заштиту биља остави у употреби до уласка Србије у ЕУ. 

Додао је да "технолошка зависност Србије од ЕУ" датира од 5. октобра 2000. године, те да су након тога, због усклађивања са нормама ЕУ, уништене фабрике, а када је у питању пољопривреда систематично су је уништавали, не само распродајом земљишта и имовине, него и затварањем фабрика које су се бавиле производњом препарата или онога што је потребно за пољопривреду. 

Недимовић је навео да је чињеница да је највећи ударац српска пољопривреда добила либерализацијом тржишта крајем 2000. године када су, каже, укинуте све баријере и када је то тржиште пољопривредно било неприпремљено за ударце са стране. 

"Циљ је ЕУ, али прво заштити домаће производе" 

Како је рекао, нереално је да се испуне услови везани за средства за заштиту биља у тако кратком року, те да је сада омогућено да се и ти услови испуне до уласка у ЕУ, али да то не утиче лоше на српску пољопривреду.

"Јако је важно да ова грана привреде, која се бави средствима за заштиту биља, егзистира. Наш циљ јесте ЕУ, али нам је прво циљ да заштитимо наше српске производе", казао је Недимовић. 

Навео је да су српски институти "НС семе" и "Институт за кукуруз" у Земун пољу једни од најпрестижнијих института на свету, те да своју робу пласирају на тржишта 70 светских земаља. 

"То што је неко планирао пре 15 година можда да кроз приватизације и кроз све те процесе то исече и купи то њихово тржиште, а њих истисне, није му пошло за руком и то је добро", рекао је Недимовић. 

Шест месеци од замрзавања или клања свињско месо не може бити предмет увоза у Србију, изјавио је Недимовић и додао да Правилник о томе постоји већ две године, као и да то контролише ветеринарска инспекција на граници.

"То је свето писмо", казао је Недимовић и додао да се у Србији примењују потпуно изједначена правила са комплетним окружењем и ЕУ.

За говеђе месо је још ригорозније, навео је министар одговарајући на критике посланика СРС-а Милорада Мирчића, који је рекао да се месне прерађевине у Србији производе од меса које се увози из иностранства, а које у тим земљама припада робним резервама.

Мирчић је казао да је то месо годинама било смештено у хладњачама, одређеним просторима за то, а да увоз у Србију подразумева да се месо тако термички и механички обради да се претвори у месне прерађевине.

Недимовић је рекао да је то раније било дозвољено, али да сада та прича не стоји и да је исто као и прича о ГМО храни покушај да се извуку јефтини политички поени и то на причама које су можда биле пре пет година. 

На дневном реду седнице је више законских предлога, а међу њима су и предлози закона о Централном регистру становништва, туризму, угоститељству, као и Предлог закона о изменама и допунама Закона о безбедности хране.

Седници не присусвују посланици дела опозиционих странака окупљених око Савеза за Србију.

Прва седница редовног пролећног заседања почела је јуче интонирањем химне, а испред Дома Народне скупштине посланике је дочекала Гарда Војске Србије.