Спор Србије и Хрватске око границе – позиције и даље удаљене

Међудржавна комисија Србије и Хрватске постигла је одређени напредак у дефинисању копненог дела границе, али су две стране и даље миљама далеко од договора о разграничењу на Дунаву.

Да ли ће линија ићи по средини реке, како предлаже Београд, или по катастру, како жели Загреб, чиме би око 10.000 хектара на левој обали реке припало Хрватима, и даље је отворено питање, годину дана након што су се председници Србије и Хрватске Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић у Загребу договорили да две државе покушају да постигну решење у наредна 24 месеца.

Позиције две стране су и даље удаљене, а спорна је, како каже државни секретар у Министарству спољних послова Немања Стевановић, цела дужина границе, док су два речна острва – Шаренградска и Вуковарска ада – највећи камен спотицања.

Стевановић у разговору за Танјуг наводи да је међудржавна комисија, која се годинама уназад није састајала, прошле године имала два сусрета и да је одређени помак направљен кад је реч о копненом делу границе, али није желео да прецизира какав.

"По питању Дунава, слажемо се само да се готово ни око чега не слажемо, зато што проблем видимо потпуно другачије. Они не желе да промене став који је у потпуности у супротности са међународним јавним правом", наводи Стевановић, иначе национални координатор за решавање отворених питања са Хрватском.

Став Србије је да се примени принцип из међународног јавног права, тако да граница између две државе иде средином пловног тока реке.

Како су проблем решиле друге државе 

Тај модел, иначе, успешно је примењен у случајевима дунавске границе Аустрије и Немачке, Румуније и Бугарске, Мађарске и Словачке.

Хрватска, међутим, инсистира на граници по катастарским књигама из времена Аустроугарске монархије.

Применом тог принципа Хрватска би добила око 10.000 хектара земље на левој страни Дунава, који се налазе на територији Апатина, Сомбора и Бачке Паланке.

Проблем је чињеница да је Дунав променио свој ток у правцу од истока ка западу, док катастарске границе иду старим током Дунава, те би у том случају граница више пута пресецала реку.

Вучић и Грабар Китаровић су се договорили да, уколико две земље у наредне две године не постигну договор, иду пред независно међународно правно тело, које ће донети коначну одлуку, подсећа Стевановић.

Упитан да ли верује да ће проблем бити решен у временском оквиру који је дат у Загребу, Стевановић одговора да се нада најбољем, али да не може да буде превелики оптимиста да се две земље неће наћи пред судом.

Арбитража и МСП могуће алтернативе

Верује да Хрватска, после искуства са Словенијом око Пиранског залива, више неће пристајати на арбитраже, што, наводи, решење своди на једно слово – Међународни суд правде у Хагу.

"Уколико до тога дође, то ће бити комплексна правна процедура, али је на нашој страни међународно јавно право, тако да, ако не буде дејства неких ванправних фактора, очекујем повољну одлуку по нас", рекао је Стевановић.

Каже и да Хрватска не показује политичку вољу да се ствари померају у позитивном правцу, наводећи да та земља покушава да капитализује чињеницу да је чланица ЕУ, уз политичке уцене по широком спектру питања.

Упитан да ли нас Хрватска "уцењује" и питањем граница, Стевановић одговара да је чињеница да се тај проблем мора затворити пре уласка у ЕУ, те истиче да су напори са српске стране не само у доброј вери, него и максимални.

"Надам се да нећемо доћи пред трећу страну, гајим оптимизам, али ме искуство рада са Хрватском научило да пре свега треба бити реалиста, а кад сте реалиста, радећи са Републиком Хрватском, нисте велики оптимиста", додао је Стевановић.

број коментара 15 пошаљи коментар
(понедељак, 18. феб 2019, 02:05)
Милан [нерегистровани]

Катастарске књиге

По катастарским књигама Дубровник је све до 1939. године био српски. Драгиша Цветковић је 1939. години олако поклонио новооснованој бановини Хрватској Дубровник и све до Пељешца.

(недеља, 17. феб 2019, 19:33)
anonymous [нерегистровани]

Granica.

Inace je granica Hrvatske veoma nelogicna i cudna. Nikako pristajati na neke verzije osim na onu o granici po sredini Dunava. Nema Hrvatska taj kapacitet da bi nas ucenjivala prilikom pregovora o poglavljima i ulasku Srbije u EU.

(недеља, 17. феб 2019, 18:36)
anonymous [нерегистровани]

Verovatno ce to biti i to uslov za EU

Verovatno ce to biti i to uslov za EU

(недеља, 17. феб 2019, 18:21)
anonymous [нерегистровани]

EU

Ako zelimo u EU... bice kako HR kaze. To ce da bude kao KiM... moramo priznati da bi usli u EU. Moracemo uraditi kako HR kaze... i tako ce biti

(недеља, 17. феб 2019, 18:13)
anonymous [нерегистровани]

Granice idu sredinom rijeka...

A,niko hrvatskim gradjanima nece braniti da obradjuju zemlju u Srbiji kao sto ima mnostvo takvih slucajeva izmedju raznih drzava.Slican slucaj je na Uni izmedju Hrvatske i Republike Srpske gdje je Una napravila novi tok na stetu Republike Srpske,pa je srpska zemlja ostala u Hrvatskoj koju Srbi tamo redovno obradjuju.Ali,u ovom slucaju Hrvatska trazi granicu po sredini rijeke.Eto,dvostrukih standarda Hrvatske i to im treba napomenuti u razgovorima oko Dunava..

(недеља, 17. феб 2019, 18:11)
anonymous Lala [нерегистровани]

Ta idi ,

Samo nek se oni drže podalje od nas i biće sve u redu .

(недеља, 17. феб 2019, 17:03)
Радан [нерегистровани]

Пусти снови

Значи, по Хрватима ми у том дели земље не бисмо имали излазак на Дунав? Ко зна због чега је некад Аустро-Угарка премеравала сопствену земљу а Хрватска која тад није ни постојала ухватила се те чињенице као пијан плота. Суштина је да ће нас са тим уцењивати за улазак у ЕУ, а то је добро, јер тамо нема шта да тражимо.

(недеља, 17. феб 2019, 15:32)
anonymous [нерегистровани]

Граница са Хрватском

Они, Хрватска, се позивају на катастарске књиге из доба Аустро -Угарске монархије, времена када Хрватска није ни постојала, а њихова независност је од стране великих сила призната у авнојевским границама и тада Хрвати нису имали ништа против такве одлуке запада!? Сад би нешто што није њихово па и Шаренградску и Вуковарску аду без обзира где је матица Дунава, а шта је са Барањом која се 1919. заједно са Бачком и Банатом присајединила тадашњој Краљевини Србији.

(недеља, 17. феб 2019, 13:27)
anonymous [нерегистровани]

Ni u ludilu ne prihvatati takvo nesto!

Hrvatskoj nije vazna teritorija koliko zelja da uradi dve stvari. Prvo da ponizi Srbiju i dobije osecaj dobitka posle fijaska sa Piranskim zalivom, a drugo da se probije na kopno Srbije sto bi za Srbiju bila strateska katastrofa i veliki bezbednosni problem. Ovo je planski smisljeno i ne sme se dozvoliti ni po koju cenu.

(недеља, 17. феб 2019, 13:25)
anonymous [нерегистровани]

Nikako preko polovine

Dunava,jer dozvoliti da predju reku.Bila to Hrvatima i onim koji stoje iza njih prilika da stalno nesto provociraju