Безбедносни изазови Западног Балкана и Србијe

"Оно што мене брине је мањак и недостатак решења која су прихватљива за обе стране", рекао је Ивица Дачић истичући да Србија не жели да отвара нове, већ да реши проблеме које има.

Како је истакао, решење још није на столу, али сама чињеница да се о проблему разговара је велики напредак.

Дачић је рекао да су наше границе промењене противно принципима међународног права и да Србија има циљ да се окрене позитивној агенди, отклони проблеме који се тичу безбедности и стабилности у региону, створе услови да се прекину сукоби и отвори нова страница у односима.

Сматра да неће постојати препреке и да се нико неће противити постизању споразума Београда и Приштинe, али да се много више плаши да ли Приштина уопште жели да се постигне споразум или хоће да узме део југа централне Србије, општине Бујановац, Прешево...

"Далеко смо од детаља, али сама идеја да се разговара је добра", рекао је Дачић и подвукао да нам не требају решења која су неодржива.

"Сви ће подржати споразум заснован на компромису"

Београд и Приштина могу сами да се договоре око решења, изјавио је Дачић и додао да нема дилему да ће сви подржати договор чак и ако се он буде односио на промену граница.

"Београд и Приштина треба да раде на договору, може некоме нешто да се не свиђа, али сви ће подржати договор", рекао је Дачић и додао да га у свему томе не плаши међународна заједница, већ Пришитна и то да ли она хоће договор.

"Велика Британија и Немачка истичу причу о немењању граница, али ако дође до договора и ако је то једино могуће решење намам никакву дилeму да ће оно бити прихваћено, а и да додам да и велика ЕУ која модерира дијалог то прихвата", рекао је Дачић на конференцији "Безбедносни изазови Западног Балкана и Србије".

Сматра да је питање разграничења и промене границе погрешно постављено у почетку, јер се изјашњавамо да ли смо за промену граница или нисмо.

"Можда је ипак реч о томе да ли се жели да се дође до договора, ако желимо морамо да дођемо до одрживог, брзог решења, доброг за све", рекао је министар и додао да би управо то било "вин-вин" решење.

Упитан да ли је промена граница управо то добро решење, Дачић је подсетио на став председника Србије, те додао да не зна да ли је то једино могуће и шта се још предлаже.

"Отворен је дијалог да се нађе компромис, сада је време да се пронађе решење, када саберете шта је предложено видећете да је то једини предлог", рекао је министар новинарима у паузи конференције.

Истакао је да жели да чује шта је компромис ако се узме у обзир да се став Београда базира на Уставу да је Косово аутономија унутар Србије што је неприхватљиво за Приштину, а приштински да је је Косово независно, "што ми нећемо да чујемо".

Србија ће, према његовим речима, ако нема компромиса наставити борбу за доказивањем да се једнострани акт Приштине о порглашењу независности поништи и како је додао онда се поставља питање шта је у интересу свих нас.

"Није реч о идеји промена граница, већ и Француска, САД, Русија и ЕУ, Италија Аустрија сви су сагласни да се да шанса компормису и да се не сматра да је питање решено да Србија мора да призна Косово већ да трагамо за решењем", рекао је Дачић.

Поновио је да се трага за решењем које ће бити прихватљиво и додао да Немачка и Велика Британија износе принцип да нема промене граница са чим се и Србија слаже.

"И ми се слажемо са тим принципом, али не и са временом од када је тај принцип на снази", поручио је Дачић.

"Србија је показала спремност у суочавању са изазовима"

Србија је показала спремност и способност и на делу потврђује да дели одговорност и терет у суочавању са свим безбедносним изазовима у региону, истакао је Ивица Дачић.

Указао је да је безбедност кључни предуслов за економски и сваки други напредак и да нема стабилног региона, ако у било ком његовом делу преовлађују тензије.

Министар је истакао да се Србија залаже и да ради на решавању свих отворених питања која могу бити извор дестабилизације, а да је битно да такав приступ имају сви наши суседи и партнери.

Србија је без сумње ослонац овом делу региона већ дужи период и то је резултат њеног стратешког опредељења и уверења да без стабилности, како у Србији, тако и у региону није могуће остварити друге важне циљеве, сматра министар Дачић.

"Србија зато подстиче и друге да теже заједничким интересима, а у циљу да регионално повезивање буде што чвршће", рекао је Дачић.

Сматра да Србија и Западни Балкан деле судбину остатка света у вези са суочавањем са свим изазовима.

Јоксимовићева очекује "врелу политичку јесен" на Западном Балкану  

Регион Западног Балкана очекује "врела политичка јесен", оценила је директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић имајући у виду, додала је, да ће у Македонији бити одржан референдум о споразуму са Грчком, а након тога у БиХ избори на свим нивоима.

Говорећи на конференцији "Безбедносни изазови Западног Балкана и Србија", Јоксимовићева је истакла да многа питања ни данас нису решена и као пример навела је да не постоји земља на Западном Балкану која нема граничне спорове.

Према њеним речима, питање мигрантске кризе показало је да овај регион може бити део решења, а не проблема.

Она је указала да је свет данас мање безбедан него што је био раније и да, како је рекла, постоје нови изазови.

Скoт задовољан "новим вибрaцијама" Београда

Амерички амбасадор Кајл Скoт изразио је задовољство "новим вибрацијама" које, како је рекао, види у Београду око постизања споразума са Приштином и додао да САД желе изналажење флексибилног и трајног решења тог питања. 

Скoт је на конференцији "Безбедносни изазови Западног Балкана и Србија", у организацији Центра за спољну политку, изразио очекивање да ће Београд и Приштина постићи свеобухватни спразум који ће донети задовљство обема странама.

Ослањамо се на мудрост Федерике Могерини, додао је Скот и поновио да председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи имају пуну подршку САД у процесу изналажења решења.

Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт оценила је да би учешће грађана у дијалогу Београда и Приштине довело до договора који би био одржив.

"Ако они учествују на прави начин у дијалогу између Приштине и Београда, Србије и Косова, онда можемо да очекујемо да ћемо на крају имати договор који ће бити одржив, а не као неки други донети на високом политичком нивоу, а који нису имали подршку друштва", рекла је Лихт.

Према њеним речима, веома је важно да се не заборави улога грађана када се говори о значајним актерима на пољу безбедности Србије, западног Балкана, Европе и света.

"Грађани су наш основни ресурс", рекла је Лихт на конференцији "Безбедносни изазови западног Балкана и Србија".

О односу Београда и Приштине на конференцији је говорио и немачки амбасадор у Србији Томас Шиб и том приликом је истакао да Немачка жели одрживо решење за косовски проблем и то што пре.

"Забринути смо и скептични због идеје о размени територија, јер би то решење могло да створи још веће проблеме на средњорочном и дугорочном плану", рекао је Шиб на конференцији.

Шиб је подсетио да испуњење услова за чланство у ЕУ није нимало лак посао, да поглавља морају бити затворена, а цео посао усклађен са међународном политком, заједничком спољном, безбедносном и одбрамбеном политиком.

Директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић сматра да се корекција административне линије између Србије и Косова може спровести мирно и уз консензус и не мора да значи да би то по сваку цену изазвало проблеме у региону.

"Што се тиче такозваних промена граница наравно да постоје страхови, али треба имати у виду да су се на пример, Србија и Црна Гора разишле мирно пре више од деценију, затим Чешка и Словачка и није свака промена граница знак да се то не може учинити мирно", рекла је Милић.

Улога НАТО-а у очувању регионалне стабилности

Референт НАТО за Србију Анжелик Томсен-Барнет рекла је да је та организација одлучна да помогне земљама у региону и да је отворена за партнерство.

Професор Марјан Ђуровски са Факултета за безбедност Универзитета "Свети Климент Охридски" указао је да је Македонија још 2008. године испунила услове за чланство у НАТО, али да је спор са Грчком разлог зато што још није део те организације.

Ђуровски је рекао да је чланство у НАТО једини кохезивни пројекат који уједињује Албанце и Македонце у тој земљи, али да су грађани албанског порекла више за чланство у тој организацији.

"Република Македонија нема алтернативу осим чланства у ЕУ И НАТО", рекао је Ђуровски.

Шеф делегације Скупштине Србије при Парламентарној скупштини НАТО Драган Шормаз рекао је да Србија сарађује у великој мери са НАТО, а да та сарадња може бити и боља.

Како је објаснио, што се тога тиче, на нивоу смо сарадње као, на пример, Финска која је војно неутрална држава.

Шормаз је рекао и да није присталица убрзаног уласка у ЕУ, већ да се детаљно прођу сва поглавља, али да је потребно и важно да Србија што пре постане чланица ЕУ.

Сеад Турчало, декан на Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву, рекао је на конференцији да у БиХ постоји службени консензус око тога да буде пуноправна чланица НАТО-а, али да не постоји прецизна временска одредница када би то могло да се деси.