Дачић: Од септембра конкретнији разговори о томе шта ко сматра компромисом

На питање новинара да ли очекује да ће разграничење бити тема разговора у Бриселу, Дачић је рекао да следи низ састанака који би требало да одреде око чега постоји могућност договора и да очекује да би од септембра требало да се разговара мало конкретније о томе шта ко сматра компромисом.

У септембру, каже, почиње Генерална скупштина УН, председник Вучић ће бити у Кини, у Србију ће ове године доћи руски председник Владимир Путин, а очекује се и долазак француског председника Емануела Макрона.

"С друге стране, ЕУ се жури због истека њиховог мандата, јер следеће године су европски избори. Да ли ће се било шта десити? Далеко смо, далеко од тога. Свако ко има неке идеје треба да их изнесе, ја сам их изнео. Не значи да то мора да буде тако", рекао је Дачић новинарима у Спомен-соби "Косметске жртве" где је обележено петнаест година од злочина у Гораждевцу.

Упитан шта конкретно значи појам разграничења, Дачић је рекао да ако се то питање односи на то шта то значи у смислу "конкретне територије" каже да је то нешто о чему ће се тек разговарати.

"Ми смо далеко, ми тек причамо о томе да ли је то као идеја уопште некоме прихватљиво или не. Албанци сматрају под компромисом да узму и Прешево и Бујановац, а не знам шта би уопште они рекли на идеје које ми овде имамо - да они треба да остану у Србији, да буду аутономија у Србији. Председник Вучић ће о томе разговарати, он води дијалог са Хашимом Тачијем", рекао је шеф дипломатије.

На опаску новинара да се чини да ни у Србији не постоји консензус о КиМ и да нема дијалога власти и опозиције, Дачић каже да консензуса нема ни код Алабанца јер би "једни ово, једни би оно".

"Ово је стварно озбиљно питање. О томе треба да се седне и да се озбиљно разговара шта су све могућности, шта је могућност за договор, па да идемо редом, једна, друга, трећа, пета, десета..., колико има тих могућности, да видимо шта је реално", рекао је Дачић и поновио да је, када се подвуче црта, најједноставње решење, о којем је он говорио, а то је подела.

"Не мора да значи да ће бити тако", додао је.

"Прво да видимо да ли је идеја прихватљива" 

На питање шта би разграничење значило за Србе који живе јужно од Ибра, Дачић је рекао да треба ићи редом и видети прво да ли је та идеја прихватљива.

"Ми смо већ почели да се свађамо о нечему за шта не знамо ни да ли ће уопште да буде. Ако је та идеја прихватљива, онда о томе треба да се разговара даље, онда да видимо које су то територије, како оне могу да буду спојене. Превише је рано да улазимо у те конкретне разговоре", рекао је Дачић.

Оно што је сигурно, истиче, јесте да нико не може да има мање него што тренутно има.

"У сваком случају, нико не мисли да подели Србе на северно и јужно и да сада на основу тога каже 'не интересује нас шта ће бити на југу'. Треба да видимо да ли је она уопште прихватљива као таква. Ако је прихватљива, онда да седнемо и видимо на који начин може она да се реализује", навео је Дачић.

Истакао је да су многе државе у свету, пре свега САД, промениле своје становиште јер до сада, подсећа, није било жеље да се уопште разговара о неком компромису.

"До сада кад год сте помињали питање Косова – 'ма пустите, то је већ решено', кад предложите било коју варијанту за неки компримис они упште нису жлели о томе да разговарају. Позиција, пре свега САД, се у том смислу променила. То отвара могућност да се уопште разговара о теми на који начин би могли да се уваже интереси једне и друге стране", каже Дачић.

Оно што се, каже, већ чуло су само неке од идеја за које не значи да ће уопште бити прихваћене.

"Видите да Албанци имају максималистичке ставове. Они не схватају да се ситуација променила, они мисле и даље да је ситуација таква да ми само треба да признамо независност. То се наравно неће десити. Уколико неко жели да се заиста дође до компримиса треба озбиљно да уважи наше интересе", поручио је Дачић.

"Држава ће дати документацију за тужбе због бомбардовања"

Дачић је рекао и да ће држава дати сву документацију која је потребна за подношење тужби грађана због бомбардовања НАТО-a муницијом са осиромашеним уранијумом 1999. године.

Одговарајући на питања новинара, Дачић је рекао да није информисан докле се стигло у вези са тим тужбама које планирају да поднесу удружења породица и грађани.

Шеф српске дипломатије навео је да су такве појединачне тужбе подношене у Италији, а да су их подносили војници који су били у мировним мисијама на КиМ, у срединама које су биле гађане муницијом са осиромашеним уранијумом.

"Тужили су своју државу зато што су их слали тамо", каже Дачић.

Подсетио је и да је Србија раније покушавала да тужи НАТО земље због бомбардовања, да су и у Србији вођени процеси, али да су после 5. октобра ти процеси обустављени, како би, каже, Хавијер Солана могао да дође у Србију.

Навео је и да је Србија својевремено поднела тужбу Међународном суду у Хагу који је одбио надлежност у том случају.

"Остало је да се види да ли је могуће да појединици покретну тужбе у појединим државама", рекао је Дачић и додао да је то можда најбољи начин и пут.