Скупштина Србије завршила рад – наставак седнице сутра

На тај Предлог закона поднето је више од 600 амандмана, а данас су завршили расправу о 167 амандмана.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је да ће влада расписати јавни позив и одабрати најповољнију банку за кредитирање станова како би омогућила да највећи број запослених може да испуни критеријуме.

"Ми ћемо упутити јавни позив да бисмо омогућили да највећи број људи може да испуни финансијске критеријуме", рекао је Небојша Стефановић у Скупштини Србије током расправе о амандманима на лекс специјалис за изградњу станова.

Истакао је да ће се градити довољно за све и да ће сви који конкуришу добити стан, те прецизирао да ће величина станова бити од 36 до 92 квадрата, што значи од гарсоњере до трособног стана.

Цена по квадрату неће бити већа од 500 евра у Београду, а у другим срединама могуће је да ће бити и мања.

Скупштински oдбор усвојио извештај о раду Канцеларије за КиМ

Током рада скупштине заменик директора Канцеларије за КиМ Душан Козарев рекао је да је Одбор Скупштине Србије за Косово и Метохију усвојио извештај о раду Канцеларије за КиМ за прошлу годину и додао да је прошле године био појачан притисак на институције Србије и српску заједницу.

Највећи део од издвојених 5,7 милијарди динара потрошено је на инфраструктурне пројекте, изградњу станова за повратнике, али и на заштиту права и имовине Срба на Косову и Метохији. Око 800 милиона динара, међутим, није потрошено, па су чланови Одбора позвали Канцеларију да помогне општинама да конкуришу за средства.

Козарев је рекао да је 2017. године био појачан притисак на институције Србије и српску заједницу.

"Највеће постигнуће је што смо успели да задржимо институције у капцитету у коме су функционисале и у претходном периоду. Настављамо да функционишемо као држава на КиМ, општине раде, окрузи раде", рекао је Козарев.

Када је реч о правосуђу и заштити људских права, Козарев је рекао да ће Канцеларија наставити да помаже припадницима српске заједнице који су политички прогоњени, наводећи да је током 2017. године за то било издвојено 10 милиона динара и да се један део средстава односио и на финансирање одбране убијеног Оливера Ивановића.

Козарев је указао да се наставља реализација пројекта "Сунчана долина" за повратак 300 породица.

Међутим, истакао је и да постоји опструкција приштинских институција и када је реч о самом пројекту, али и када се ради о повратку Срба на КиМ генерално.

Полемика посланика опозиције и владајуће већине

Поједини посланици опозиције негодовали су јер се у извештају о раду Канцеларије за КиМ налази само неколико редова о поглављу 35.

Они су такође желели да разговарају и о темама које се не налазе у извештају, попут нормализације односа Београда и Приштине, формирању ЗСО и "документу који је председник добио од Запада".

Лидер Двери Бошко Обрадовић сматра да је буџет у износу од пет милијарди динара, колико је Србија определила за КиМ, мали и оцењује да то говори да се "неко на челу државе помирио са статусом и диже руке".

"Све више за заокружује независност Косова. Власт учествује у томе чињењем и нечињењем. Не види се шта Србија ради да КиМ остане у саставу Србије", рекао је Обрадовић.

Приметивши да на Одбор за КиМ није дошао директор Канцеларије Марко Ђурић, он је упитао да ли је Ђурић кога је назвао "авантуристом из Косовске Митровице" важнији од Одбора за КИМ и истакао да у извештају који је представљен посланицима недостаје политичка димензија.

Козарев је на Обрадовићеве речи одговорио да неће да улази у замку политиканства и да је "авантуриста свако ко тако нешто каже да би био популаран".

Сложио се да буџет за КиМ јесте мали, али да се у тим оквирима ради све што се може, те да председник и премијерка показују како државнички треба да се ради.

Посланик СНС-а Александар Марковић рекао је председавајућем Миловану Дрецуну да су "олако прешли преко скандала" када је "неко" назвао Ђурића авантуристом, а њега су, каже, тамо ухапсили и иживљавали се над њим.

"Сад се у центру Београда нашао један мали миш да њега назива авантуристом", рекао је Марковић.

На седници одбора је било речи о раду Привредне коморе на КиМ чији су запослени, како је пренео посланик СРС-а Миљан Дамјановић, писали посланицима да нису примили личне дохотке 14 месеци, на шта је Козарев рекао да је тај проблем решен, да су у претходних годину дана добили седам милиона динара и да се разматра како ће то даље функционисати.

Дамјановић је рекао да посланици треба да знају шта ће то бити "болно и тешко" када је реч о КиМ као што то каже председник Александар Вучић и да ли "поново треба да чекају потписан документ и да добију нову шамарчину".

Како је закључио, скупштински Одбор за Косово и Метохију мора да буде информисан о свему.

"Ако нам отму Косово, је л' ћемо и тада расправљати колико је добило неко културно-уметничко друство са КиМ. Ми смо вама само форма, да се каже да је одржана седница одбора за КиМ. Судбина КиМ се не решава у Митровици или Бујановцу него у Београду, зато постоји овај дом", рекао је Дамјановић.

Говорио је и о томе да треба забранити организације попут Иницијативе младих за људска права јер лобирају за независност Косова, а председник одбора Милован Дрецун му је одговорио да одбор не може да забрањује манифестације и организације, али да треба да се направи пресек ставова који се износе, а штете интересима државе.

Божидар Делић из СРС-а каже наводи да је за пољопривреду опредељено 50 милиона динара, а да је могло да се издвоји 500 милиона динара.

"Не би се онда десило када председник дође на КиМ да човек тражи две овце, кокошке, краву", обајшњава Делић.

"Ево сада добијамо повећање петоструко веће него што је потрошено", напомиње Козарев.

Посланик Славиша Ристић не дели оцену да је Србија сачувала институције на КиМ, наводећи да је 2017. године изгубила судове на простору КиМ, интеграцијом у такозвани косовски систем.

Приметио је да Срба има све мање на северу КиМ, а питао је и зашто је држава означила као тајну изградњу објекта на језеру Газиводе, који њему личи на туристички, а реч је, како каже, о Центру за мониторинг вода, развој спорта и хуманитарних активности.

Ристић је питао зашто се то ради мимо јавности и мимо Закона о јавним набавкама.

Горан Богдановић из СДС-а очекивао је да на седницу Одбора дођу чланови Управљачког тима за израду Статута Заједнице српских општина и да их информишу докле се са тим стигло, те приметио да одбор служи само да "свако прича своју причу", а да су изостале информације о преговорима у Бриселу, поглављу 35...

Упитао је и која је била цена брендирања воза који је из Београда кренуо за Косовску Митровицу.

"Видим да нема цене, волео бих да сазнам, због јавности у Србији, а и лично, која је цена брендирања тог фамозног воза Београд–Косовска Митровица", упитао је Богдановић.

Заменик директора Канцеларије за КиМ му је одговорио да су "сви послови у вези са возом коштали 498.000 динара, и пројектовање, фолије, лепљење и скидање". 

"То је била симболична ствар", рекао је Козарев.

Лидер Двери је на седници питао када ће се пред тим скупштинским телом појавити онај "ко разматра сценарије за КиМ, преговара..."

"Где је тај који преговара данас овде? Где је ваш шеф, је л' тако он поштује одбор за КиМ што не долази на одбор, је л' он важнији можда од Одбора за КиМ, Марко Ђурић авантуриста из Косовске Митровице?", упитао је Обрадовић. 

"Савет безбедности на свака три месеца расправља о КиМ, и други расправљају о КиМ, Народна скупштина једина не расправља о том питању, а имамо контрадикторне изјаве званичника. Не знамо о чему се преговара. То треба да буде тема одбора", рекао је Обрадовић.

Он је, током расправе о амандманима на лекс специјалис о изградњи станова за припаднике снага безбедности, упитао да ли данас у Србији може да ради и живи и неко ко није члан СНС-а.

Критикујући велики број амандмана који су поднели посланици већине, Обрадовић је рекао да подржава амандмане на "лоша законска решења", али је оценио да су они бесмислени.

"То не кажем ја. То каже Влада Србије која није прихватила ваше амандмане", рекао је Обрадовић.

Мартиновић му је одговорио да СНС нема никакав проблем са шефом посланика Двери, међутим, осврнуо се на финансирање тог покрета оптужујући Обрадовића да је "испумпавао" новац из сопствене странке.

Како је рекао, да би се финансирао покрет Двери у време ДСС-а, машине у Колубари су "морале да раде 28 сати дневно", те додао да су Двери финансиране као један сегмент дијаспоре.

"У периоду од 2008. године до 2012. године уместо у финансирање станова за припаднике снага безбедности, новац је ишао за финансирање Двери", рекао је Мартиновић и додао да је Обрадовићева странка добијала новац из министарства за дијаспору.

Председник Одбора најавио је да ће следећа седница бити посвећена преговорима у Бриселу.