Брнабић: ЕУ није ћуп новца – бољи живот зависи од нас

Ана Брнабић је у Скупштини Србије, на петој седници Нациоанлног конвента, истакла да ни ова, као ни било која друга влада нема довољно капацитета да гура свеобухватне реформе, наводећи да мора да буде отворена за организације цивилног друштва и привреду како би "гурали земљу напред".

"Наш евроспки пут мора да буде суштина, а не форма. На нашем путу, дубоко верујем да не сме да буде пречица. Мислим да је тај пут ка ЕУ тежак и пун изазова и најтежа ствар на њему је да исправимо генерацијске недостатке друштва. Уколико то успемо можемо да станемо раме уз раме са најразвијенијим друштвима Европе", рекла је Брнабићева.

Истиче да не жели да Србија буде чланица поред које ће да стоји знак питања, као поред неких других у смислу да ли је требало да уопште постану чланице ЕУ.

"Не желимо да се то Србији деси. Грађани заслужују други сценарио. Србија треба да усвоји вредности и имплементира их, укључујући и економске реформе како би имали животни стандард Европе", рекла је премијерка.

Приметила је да су пред Србију постављана и нека статусна и политичка питања на европском путу.

Говорећи о 2025. која се помиње као година када би Србија могла да постане чланица, наводи да је та година важна као једна временска одредница а са друге – није, јер је, понавља, важна суштина.

Наводећи да су неке државе проналазиле пречице, истакла је да је то довело до скептицизма старих чланица према новом проширењу, односно до разочарања грађана у ЕУ.

Премијерка је рекла да треба да имамо разумевања за тај скептицизам. "Када (председник Француске Емануел) Макрон каже треба нам јача ЕУ, мислим да су то и наши циљеви. Ако 2025. завршимо наш посао и нама ће тек тада бити потребна јача ЕУ", рекла је премијерка.

"Живот и бољи стандард зависи од нас, а не од ЕУ" 

Постоје две ствари које не смемо да обећамо грађанима, рекла је Брнабићева и додала да је прва та да неће одједном, када постанемо чланови ЕУ, постати све боље, да ће сви имати посао и одличне плате.

"ЕУ није ћуп новца. Често се у окружењу ЕУ тако представљала, онда уђу у ЕУ, а нису имали суштинске реформе. Онда нема ни ћупа, ни новца, односно има га али немате капацитете да га искористите. Морамо бити потпуно искрени према грађанима, живот и бољи стандард зависи од нас, а не од ЕУ", истакла је Брнабићева.

Подсетила је да су три кључна стуба по питању реформи – економија, јавна управа и владавина права.

"Када је реч о економији, дошли смо од ивице банкрота до суфицита. Тај пут није завршен и зато потписујемо нови аранжман са ММФ-ом о новим структурним реформама", рекла је Брнабићева и додала да су потребни – бржи раст, већи избор радних места и боље плате.

Наводи да је, што се тиче државне управе, посао започет и да "треба да имамо владу која је у служби грађана, а не сама себи".

Највише изазова има у области владавине права и ту ће, каже, бити потребна највећа помоћ конвента.

"Морамо да обезбедимо брже и ефикасне пресуде, једнаку правду за све грађане, и да као влада охрабрујемо слободу говора и атмоферу у којој се дијалог цени", рекла је премијерка и додала да треба да се стварају генерације које ће мислити својом главом.

Такође, истакла је важност регионалне стабилности за коју је, каже, Србија животно заинтресована.

Говорећи о извештају Европске комисије, поручила је да ће се Србија фокусирати на препоруке много више од оцена.

Брнабићева је прва премијерка која је присуствовала седници Конвента.

Фабрици: Извештај о напретку објективан и избалансиран

Шеф Делeгacије ЕУ у Србији Сем Фабрици jе, говорећи на седници Националног конвента о ЕУ, навeo да је Извештај Европске комисије о напретку Србије, који је објављен прошле недеље, – фер, објективан и избалансиран и даје препоруке и смернице за будућност.

Наводи да Извештај показује да постоји већи напредак на економској страни, док у политичкој области напредак није једнак.

Истиче да је Србија постигла значајан напредак када је реч о економским параметрима.

Оценио је да су позитивни изгледи за већи привредни раст за ову и наредне године, који су засновани на чврстом темељу – извозу и расту улагања.

Указао је да поред структурних реформи треба да уследе реструктурирање државних предузећа, као и смањење сиве економије,

"То су главни налази извештаја и постоје јасни докази који се тичу економије, да Србија улази у еконосмки циклус ЕУ, а то је прогресивна, снажна и видљива интеграција", рекао је Фабрици и подсетио да је извоз из Србије у ЕУ утростручен у последњих осам година, док је скоро 80 одсто страних инвестиција у Србији из ЕУ.

Када је реч о политичким критеријумима, Фабрици је рекао да је влада посвећена ЕУ, али да цела земља мора да буде посвећена том раду, као и да се, на пример, у извештају наводи да парламент не врши адекватно надзорну улогу над владом.

Истиче да је кључни елемент правосудни систем, да се већи акценат ставља на владавину права, али и да је важна борба портив корупције и криминала, оценивши да је у тој области постигнут одређен напредак у односу на претходни извештај, док се, додао је, за слободу изражавања то не може рећи.

Додаје и да је цивилни сектор важан у процесу придруживања ЕУ, јер представљају мотор у сваком демократском друштву. 

Наводи да извештај не суди, већ даје смернице и указује на препоруке које влада и остале институције треба да предузму да се унапреди та област.

Шеф Делегације ЕУ додао је и да је део извештаја посвећен Косову и Метохији и дијалогу Београда и Приштине, који , како је рекао, мора да буде ојачан и оснажен како би се постигла нормализација односа.

"Желимо да вас охрабримо, да останете фокусирани и да учините да процес проиступања ЕУ буде централна акција Скупштине, владе и инситуција. Постоје очекивања у Европи шта Србија може да уради, а Србија се препознаје као предводница на Западном Балкану, а ЕУ остаје на вашој страни", поручио је Фабрици.

Мишчевићева: Очекујем да већина поглавља буде отворена

Шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић подсетила је током седнице Нациоанлног конвента да се пет поглавља у овом моменту налази пред државама чланица и изразила очекивање да ће већина њих бити отворена.

"Ми смо припремили, не само позиције већ и ниво усагалашености у поглављима 9 – финансијске услуге, 13 – политика рибарства, 17 – економска монетарна политика, 18 –статисика и поглавље 33 – буџетска политика. За свако од тих поглаваља констатован је напредак", рекла је Мишчевићева.

Подсетила је да Србија тренутно има 12 отворених поглавља и да су два привремено затворена.

"За поглавља која смо привремено затворили добили смо аргументацију да је у реду да су она затворена. Слична оцена да је Комисија била у праву када је препоручила отварање поглавља", рекла је шефица преговарачког тима Србије са ЕУ, али и напоменула да је констатовано да у погалвљу 5 нема напретка и да недостаје Закон о јавним набавкама.

Наводи да усклађивање у отвореним поглављима тече по преговарачким позицијама, односно по мерилима за затварање.

"Оно што ме мало плаши је што у наредном периоду Комисија очекује од нас испуњење мерила за затварање у већини од отворених поглавља, а наши планови нису такви", истакла је Мишчевићева.

Наводи да је план Србије да мерила за затварање буду оставрена 2018. 2019. и 2020. године тако да ће морати о томе мало прецизније да се раговара са делегацијом ЕК у Србији и са представницима из Брисела.

Дитман: Има напретка, али и још посла у поглављима 23 и 24

Немачки амбасадор Аксел Дитман је на седници Националног конвента у парламенту рекао да су поглавља 23 и 24 од круцијалне важности за Србију на путу ка Европској унији, наводећи да је одређени напредак учињен у тим областима, али да има још да се ради.

Подвукао је да немачка влада подржава Србију на путу ка Европској унији, те истакао да је поглавље 23 од кључне важности за процес проширења, као и за целокупно друштво уопште, уз опаску да реформе треба наставити.

"Прочитао сам извештај (Европске комисије) и мислим да је важан, као и коментари који се односе на борбу против корупције, правосуђу и медијима. Одређени напредак је остварен, рецимо у области поглавља 24, усвојен је Закон о азилу, али постоје неке ствари које недостају", рекао је Дитман.

Подсетио је да треба усвојити још неке закона попут оног о бесплатној правној помоћи, као и да се измени садашњи и Агенцији за борбу против корупције, те указао да је још важније да се они спроводе.

Говорећи о уставним амандманима, Дитман каже да је Нацрт послат Венецијанској комисији и да је сјајно што ће они доћи у Србију у мају да разговарају и дискутују о томе.

"Важно је да се састану са представницима различитих организација цивилног друштва", реако је Дитман.

Додаје да је потребна транспарентна власничка структура и финансирање медија, али и нова стратегија о медијима.

"Било је застрашивања, претњи новинарима и јако је важно да држава и тужилаштво обезбеде безбедност новинара", рекао је Дитман.

Саветница председника за медије Сузана Васиљевић рекла је на седници Конвента да је израда медијске стратегије заустављена после консултација председника Републике Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић.