Скупштина завршила расправу о сету финансијских закона

На почетку данашњег дела седнице посланици су постављали питања Влади, што им је омогућено у складу са Пословником, сваког уторка и четвртка. Теме су биле Заједница српских општина, пад војног авиона, али и пресуда лидеру радикала Војиславу Шешељу.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је у парламенту да се Србија озбиљно бори против прања новца и да има највише правноснажних пресуда у региону за прање новца.

Стефановић је, поводом тога што је Србија стављена под мониторинг Међународног тела за борбу против прања новца (ФАТФ), рекао да је тачно да Србија није испунила одређене стандарде који се траже, али далеко од тога да се може назвати земљом која на било који начин учествује у прању новца или финансирању тероризма.

Подвукао је да је, напротив, Србија похваљена и да је кроз деловање њених безбедносних органа, део коалиције која се бори против тероризма широм света.

"Нико овде није покушао да прикрије да Србија није технички испунила све стандарде које ФАТФ тражи, али то не значи да Србија на било који начин учествује у прању новца и финансирању тероризма", подвукао је Стефановић.

Како је рекао, није реч о томе да Србија нешто није урадила или има неки супротан или "накарадан" систем, већ систем који није усклађен са оним процедурама који ФАТФ тражи.

"Да ли Србија има евиденцију стварног власништв? Има, и кроз Пореску управу и кроз АПР, али то није стандард који прописује ФАТФ, али разлика је и у САД и Немачкој...Они на различите начине сматрају шта је важно у попису стварног власништва", рекао је министар.

Србија се, назначио је он, озбиљно бори против прања новца и у регион има највише коначних правоснажних пресуда за прање новца и заплене имовине.

Стефановић је прецизирао да је прошле године укупно било 45 учинилаца и 30 кривичних дела прања новца, само у децембру је откривено 19 кривичних дела прања нова и 27 учинилаца.

У прва три месеца ове године процесуирано је седам таквих кривичних дела и 11 учинилаца, што је, каже, значајно повећање у односу на претходне године.

"Није Србија на некој сивој листи ФАТФ зато што смо рај за прање новца. Србија се озбиљно бори протв тога", рекао је министар.

Да ли је и ко "испумпавао" новац из буџета?

Расправу о низу финансијских закона је у једном делу обележила полемика посланика Двери Боша Обрадовића и министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, у коју се укључио и шеф посланика СНС-а Александар Мартиновић.

Полемика је била о томе да ли је и ко "испумпавао" новац из државног буџета.

Обрадовић је, говорећи о избору председника и Савета ДРИ, рекао да нема важнијег посла у држави од тога да се утврди "ко краде паре из буџета Србије и буџета локалних самоуправа како се користи имовина у власништву Србије, односно локалних самоуправа".

Замерио је што Скупштина шсест месеци није изабрала нови ДРИ, те додао они који су предложени у Савет те институције, а блиски су СНС-у и СПС-у, неће контролисати њихове кадрове.

Обрадовић је рекао да је од 2008. до 2014. године, "пола власти ДС-а, пола власти СНС-а, у обе власти СПС", ненаменски потрошено "на основу известаја ДРИ 5.881 милијарди динара, или 59 милијарди евра" и упитао да ли је неко за то одговарао.

Министар Стефановић је на то узвратио да ће одговарати свако за кога се докаже да је учествовао у било каквом коруптивном делу, али да је немогуће да неко проневерио толики новац.

"С обзиром да је буџет Србије око 10 милијарди евра годишње, то би значило да је неко за тај период проневерио све паре Србије и да ни један динар, па чак ни онај за плате посланика, није потрошен у складу са законом. Ако је у питању 60 милијарди значи да су за шест година сви буџети Републике, укључујући све плате свих који примају плату уз јавног сектора, проневерени. То је немогуће", рекао је Стефановић.

Додао је да владајућа већина није имала никакав проблем са људима који су изабрани у претходном периоду, попут председника ДРИ.

Шеф посланика СНС-а Александар Мартиновић рекао је да је су Двери и Бошко Обрадовић "испумпавале" државни новац од 2004. године до данас, а да је почео са тим већ 2004. године, за време мартовског погром Срба на КиМ.

"Те 2004. године је 'Колубара' забележила губитак од скоро 10 милијарди динара, а истовремено је, и поред тог губитка, успела да издвоји више од 140 милиона разним удружењима, а једно од тих удружења су и Двери, којима је из 'Колубаре', која је грцала у дуговима, бесповратно дато 4,2 милиона динара. То је настављено 2007, 2008, 2009. и 2010. године", казао је Мартиновић.

Како је рекао, Обрадовић се у "испумпавање" државног новца много боље разуме од СНС-а, јер се СНС никад на такав начин није финансирала.

Мартиновић је рекао да су Двери, иако је Обрадовић "велики противник ДС-а и свега што је ДС урадила", 2008. и 2009. године од Министарства за дијаспору "као да су Двери у Америци или Аустралији", добиле више од милион динара.

Посланик СПС-а Неђо Јовановић рекао је да "лицемерно било шта рећи о било коме, а да се не пође од себе" и да је СПС увек отворена за сваку проверу рада.

Део опозиционих посланика се вратио на седницу

На седницу се вратио и део опозиционих посланика који су јуче напустили салу, у знак солидарности са шефом посланика СДС-а Марком Ђуришићем коме је председница парламента изрекла четири опомене и меру удаљења са седнице.

Шеф посланичке групе СНС-a Александар Мартиновић одбацио је критике упућене поводом мере удаљавања са седнице посланика СДС-a.

Мартиновић је рекао да је Ђуришић на најгори могући начин вређао председницу парламента Мају Гојковић.

Навео је да је у моменту када је шеф посланика СДС-a тражио да се утврди кворум, у сали било довољно посланика, док се, како каже, посланици опозиције нису могли набројати на прсте.

Према његовим речима, у тренутку када је Ђуришић тражио да се утврди кворум причало се о предлогу измена Закона о кривичном поступку Балше Божовића (ДС) за који нису ни три присутна посланика те странке гласала.

Министар за рад Зоран Ђорђевић образложио је јуче прву тачку дневног реда – Предлог закона о планском систему Србије и позвао посланике да подрже и остале законске предлоге.

Тај предлог закона, према Ђорђевићем речима, доноси се због потребе да се успостави ефикасан, транспарентан, координисан и реалистичан систем планирања Србије, који покрива све кључне аспекте социјалне и економске развојне политике и потпомаже развоју и расту Србије, аутономне покрајине и локалне самоуправе.