Брнабић: Србија неће признати другу државу на сопственој територији

Ана Брнабић је истакла да се сукоб српског и албанског народа не може решити тако што ће једној страни бити пружена подршка за сваки захтев, колико год он био неразуман, а од друге стране очекивати да погне главу и пристане на свако наметнуто решење.

Тако нешто, према речима Брнабићеве, не би прихватио ниједан зрео народ, поготово не српски, који је у прошлости скупо плаћао за своју слободу и право на одлучивање.

"Решење мора узети у обизир позиције оба народа", истакла је Брнабићева на међународној научној конференцији "Косово и Метохија: Суи генерис или преседан у међународним односима".

Премијерка је оценила да је пројекат који себе назива "републиком Косово" био и јесте осуђен на неуспех.

"Будући да је садашње стање неодрживо, неопходно је трагати за неким новим, можда и савим уникатним решењима како би се у овом делу Европе успоставили трајна стабилност и мир", истакла је премијерка.

Уверена је, каже, да је то могуће уколико међу најутицајнијим субјектима у међународној заједници буде постојао интерес да исход буде такав.

Брнабићева је подсетила да је одлука парламента у Приштини којом је проглашена сецесија дела Србије донета без референдума којим би били консултовани грађани Србије, или макар становници покрајине Косово и Метохија.

Сецесија је извршена противно вољи српског народа, директно кршећи Устав Србије и противно правно обавезујућој Резолуцији 1244 УН о Косову и Метохији, указала је Брнабићева.

Навела је да је то учињено у време мира, када је Србија била афирмисани и угледни члан међународне заједнице, чланица УН и Савета Европе и у претприступним разговорима са ЕУ.

"Мислим да би мало ко озбиљан данас могао да негира да је одлука Приштине о једностраном проглашењу независности произвела негативне ефекте по међународну стабилност", констатовала је премијерка Србије.

Брнабићева је указала да самопроглашено Косово није члан Савета Европе, УН или било које друге значајније међународне организације, као и да три четвртине човечанства живи у државама које нису признале независност Косова.

Говорећи о броју расељених Срба, Брнабићева је истакла да је у Приштини некада живело више од 50.000 Срба, а да је данас дом свега 37 лица српске националности.

"Српска гробља се руше, имовина узурпира, а моји сународници су свакодневно изложени разним видовима етнички мотивисаног насиља. Србима, дакле, свакако није боље након унилатералне сецесије", истакла је она.

Наводећи да су Албанци били уверавани да ће Косово ако се осамостали просперирати, Брнабићева је навела да се сада, десет година после проглашења незвисности, види да су њихова очекивања изневерена.

Премијерка је упитала има ли човечанство право да затвара очи пред чињеницом да је протекла деценија била деценија охрабрења за сепаратистичке покрете широм света.

"Оне који нам говоре о потреби да Србија прихвати реалност, питам да ли су они спремни да се носе са реалношћу коју су створили дајући подршку албанским сепаратистима на КиМ, а тако и свима онима који ће пожелети да се на сличан начин отцепе од међународно признатих држава", рекла је Брнабићева.

Када је Европска унија стала на страну Мадрида у случају Каталоније, Србији је за Косово рекла да је реч о јединственом случају.

"Верујем да је Косово јединствен случај, јер је ово створен преседан кад је реч о сепаратизму. Прекршено је међународно право, ми у Русији смо против тога били 1991. године. За нас је Косово саставни део Србије", истакао је Леонид Доброхотов са Универзитета "Ломоносов".

Није и за Америку, коју, са периодима мање или веће заинтересованости, Косово занима од осамдесетих. За нашег саговорника преговори су сада у ћорсокаку.

"Ако захтеве испоручујете једној страни, не и другој, то ће очито створити проблеме и то је позиција у којој смо сада. Од Београда се тражи да испуни свој део Бриселског споразума, али није исти притисак на Приштину да испуни свој део", каже Гордон Бардош са Универзитета "Колумбија".

Истиче да решење види у преговорима и компромису и да је то једини начин.

Доброхотов сматра Србија и Русија треба да буду политички савезници и да се боре за очување своје независности и националне интересе.

Амбасадор САД у Србији Кајл Скот уверава да неће бити наметања признања.