Закон о несталим бебама ушао у скупштинску процедуру

Циљ овог закона, како се наводи у образложењу Предлога који је објављен на сајту Скупштине, јесте утврђивање свих чињеница на основу којих се може утврдити истина о статусу деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима, као и да се родитељима омогући да остваре право на новчану накнаду због повреде права на породични живот или због тога што није могуће утврдити положај несталог детета.

Родитељи, као и рођаци нестале деце, моћи ће да покрену судски поступак бесплатно – ослобођени су плаћања таксе, а највиша накнада за обештење која је предвиђена законом износи 10.000 евра у динарској против вредности.

Предлог закона предвиђа да ће предлог за утврђивање чињеница о несталом детету бити могуће поднети надлежном вишем суду у року од шест месеци од ступања закона на снагу.

Закон о несталим бебама Србија је обавезана да донесе на основу пресуде Европског суда за људска права из 2013. године, којом је поводом представке Зорице Јовановић, у чију је корист пресудио, тај суд држави Србији наложио да законски и институционално реши питање несталих беба.

Том одлуком је Србији наложено да исплати 10.000 евра одштете и судске трошкове Зорици Јовановић, јер држава ни после 30 година није успела да објасни шта се догодило са њеном бебом која је рођена као здрава на клиници у Ћуприји у октобру 1983. године, а затим три дана касније умрла.

Породиљи никада није понуђено објашњење нити јој је било дозвољено да види тело детета, а власти нису успеле да пронађу ни бебину умрлицу ни резултате аутопсије, а тужбе против особља клинике одбијене су као неосноване.

Према расположим подацима Министарства правде, које је предлагач закона, број родитеља који ће моћи да траже своје право према овом закону креће се од 350 до 650.

То су, како се наводи у предлогу закона, родитељи који су се обраћали државним органима у вези са положајем детета до ступања на снагу овог закона.

Поступак могу да покрену најближи сродници несталог новорођеног детета 

Сходно Предлогу закона, ако ниједан родитељ није жив поступак могу да покрену брат, сестра, деда или баба несталог новорођеног детета, без обзира на то да ли су се обраћали државним органима или породилишту у вези са статусом новорођеног детета.

Овај закон предвиђа да надлежни виши судови утврђују истину односно – чињенице на основу доказа и података које прикупе од државни и други органа, као и података од родитеља и других лица.

Поступак је једностраначки и из њега је искључена јавност, осим ако предлагач поступка жели да цео поступак или један његов део буде јаван.

За обављање истражних радњи по захтеву суда, у оквиру МУП-а биће одређени полицијски службеници који су посебно обучени за несталу новорођенчад из породилишта, предвиђа Предлог закона.

Такође, суд је обавезан да поступа по начелу хитности, односно да поступак води без одлагања у циљу да се поступак оконча у најкраћем могућем року.

Горња граница правичне накнаде 10.000 евра 

Предлог закона је као горњу границу за износ правичне накнаде предвидео динарску противвредност од 10.000 евра, који је адекватан износу који је Европски суд за људска права досудио Зорици Јовановић.

Међутим, предлагач закона напомиње да се правична накнада односи само на нематеријалну штету и напомиње да родитељ несталог детета има право да накнаду материјалне штете оствари у парничном поступку.

Предвиђено је и да предлагач може да изјави жалбу против решења вишег суда у року од 15 дана апелационом суду и ако је задовољан утврђеним чињеничним стањем, али није задовољан висином досуђене накнаде.

Ревизија поступка није дозвољена имајући у виду природу овог поступка, наводи се у образложењу Предлога закона.

Такође, предвиђено је и да ће суд бити дужан да одмах поднесе кривичну пријаву тужилаштву ако у току поступка дође до сазнања о постојању основа сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности.

О основаности предлога за утврђивање статуса несталог детета суд одлучује решењем, наводи се у Предлогу закона.

Решењем о усвајању предлога одређује се статус несталог новорођеног детета тако што се утврђују чињенице о његовој смрти и месту где се тело детета налази.

Ако не може да се утврди да је дете мртво, утврђују се чињенице које објашњавају шта се са несталим новорођеним дететом догодило и место где се оно налази.

Ако ни то не може да се утврди, суд ће решењем констатовати да не може да се утврди статус несталог новорођеног детета.

Суд је дужан да у решењу одреди који је орган, организација или установа одговорна за нестанак новорођеног детета.

Правична новачана накнада се досуђује само уколико је предлагач поступка затражио наканду, а суд њену висину цени по слобоној оцени, ценећи све околности случаја, а пре свега интензитет претрпљених душевних болова, страха и друга мерила одређена Законом о облигационим односима.