Вулетић: У најтежим смо и најмутнијим временима још од 1948.

"У таквим околностима српска администрација у периоду пред нама треба да истраје у одлуци да не одговара на провокације из региона", истиче Вулетић за Танјуг у разговору о процесима који се могу очекивати у овој години и наредним у региону, као и о изазовима који су пред Србијом.

Наглашава да је окосница спољне политике Србије у овом моменту независност.

"Многи мешају независност са несврствањем, у смислу одржавања доброг односа са свим светским силама. Није то ни седење на две столице, како неки виде нашу спољну политику. Било које јасно опредељивање за неку од светских сила у овом моменту за Србију би био избор између зла и горег", навео је Вулетић.

Према његовој оцени, године које долазе на спољнополитичком плану траже од локалних лидера у нашем региону да одлуке доносе хладне главе, промишљајући суштинске интересе држава које представљају.

"Руси препознају да су национални интереси Срба угрожени и сада се појављују као велики пријатељи нашег народа и државе и на томе им свакако треба захвалити. Са друге стране, постоји опасност да САД по сваку цену желе да задрже кључни утицај у Србији и ту може доћи до сусретања жеља и утицаја великих сила и ‘варничења‘ које директно може да се одрази на нас и регион", сматра Вулетић.

За њега нема дилеме да Србија неће моћи да издржи на курсу независности и опште безбедности без одговарајуће политике осталих локалних лидера у региону.

"Истина је да су локални лидери у региону у лошијој ситуацији од Вучића, јер је политичка ситуација у земљама које представљају много нестабилнија него што су то прилике у Србији. Нико од тих лидера нема јасну и неподељену и легитимну подршку као Александар Вучић. Проблем је и то што свако од њих мисли да би на рачун Србије могао да оствари нешто од својих националних интереса", указао је Вулетић.

Према његовим речима, Србија за сада успева да убеди велике силе да оно што ради јесте и најбоље не само са нашу земљу и за регион, већ и за сваку од светских сила које имају утицај у нашем комшилуку.

"Некада је решење балканског питања била замисао да се створи мноштво малих државица, где би постојала нека равнотежа страха. Мени је засметало и када је Зоран Ђинђић говорио да Србија мора да буде лидер у региону, јер је основна замисао била мноштво малих државица, које ће се једноставно наћи у равнотежи страха", истиче Вулетић.

Подећа да су у нашем региону остала два замрзнута конфликта.

"Један на Косову, други у Босни и Херцеговини, јер САД на тај начин контролишу администрацију Европске уније у Бриселу. Та два конфликта се, с времена на време, поново отварају, у зависности од тога колико и када то одговара САД. Уколико САД препознају да се у извесном смислу могу решити интереси Србије, много би се лакше обезбедила стабилност на овим просторима. САД би тада обуздале апетите осталих држава у региону", каже Вулетић.

Угледни српски социолог наводи да су највећи проблем у овом моменту нереална очекивања осталих земаља у региону, односно идеје њихових администрација о максимализацији сопствених интереса.

"Идеја босанског руководства је постојање унитарне Босне и Херцеговине. Идеја Хрватске је да постоји слаба Србија. Идеја Црне Горе је да постоји независна Црна Гора, са малим утицајем Србије. Идеја косовских Албанаца је да имају независну државу и да у потпуности елиминишу утицај Србије. Постоји нека врста осмишљене стратегије да Србија мора у сваком смислу да буде ослабљена и маргинализована. Са друге стране, Срби живе на Косову и Босни и Херцеговини и наша администрација мора да води рачуна о интересу српског народа тамо", примећује Вулетић.

Свет данас, како каже, није једноставан за разумевање, јер немамо више једну силу која је глобално доминантна.

"Данас је Русија много снажна, а САД као центар западног блока јесу у опадању, а имају тежњу да одрже хегемонију, како не би изгубиле своје позиције и утицај.

Ако погледате Црну Гору или Македонију, видите најсвежије примере где су САД успеле да ту своју доминацију поврате и учврсте", указао је Вулетић.

Наводи да САД покушавају да ограниче утицај и Кине и Русије.

"Русија покушава да потенцијалне сукобе помери што даље од својих граница. Из тог разлога Русија је искористила ситуацију док се мењала администрација у САД и успели су да стабилизују позицију у Сирији, али САД су већ следећим кораком, признавајући Јерусалим као главни град Израела, отвориле друго потенцијално жариште на Блиском истоку", појашњава Вулетић.