ЕП о медијима у Србији: Има слобода, превише поларизације

Група Пријатељи Србије, у оквиру Европског парламента, организовала је у Бриселу презентацију кварталног Медијаметра, који се бави анализом штампаних медија у Србији, а анализа се односила на период од јануара до марта 2017. године.

Избалансираност тема, извори информација, поларизација у ставовима, утицај на објективну обавештеност јавности у у Србији - све су то биле теме које су српски медијски истраживачи и експерти Дејан Вук Станковић и Владимир Ћургус Казимир представили европским парламентарцима.

"Понекад имамо ту погрешну слику да у Србији нема слободе медија. Оно што је јасно из ове анализе Медијаметра, јесте да има великих разлика у медијским извештајима, који су про и контра, да има превише негативних информација о свима, и о опозицији и о власти", истакао је Франц Богович, европски парламентарац и један од организатора овог догађаја.

Према његовим речима, понекад су и превише јасно дефинисани медији који прате власт или опозицију.

"Постоји велика поларизација, а нема правог плуралистичког простора који би људима дао објективне информације, већ они морају да се одлучују за једну или другу страну", изјавио је европски парламентарац.

Богович каже да сличан проблем постоји и са медијима у другим земљама Европе.

Као посебан проблем је издвојио често нетранспарентно власништво медија у Србији, где се често кроз "политику власника, губи на професионализму и добијају лоше информације или информације које прате интерес власника одређеног медија".

Представљајући квартални Медијаметар о стању у штампаним медијима у Србији, Дејан Вук Станковић je истакао да постоји снажна политичка поларизација када је реч о дневној штампи.

Недељници су, према његовим речима, у основи критични према власти, а разликују се само у степену критичности и спољноплитичкој оријентацији.

"У Србији смо сведоци да у штампаним медијама постоји слобода, али оно што је њен исход јесте једна велика поларизација", закључује Вук Станковић.

Да се проблем медија у Србији не односи толико на слободу медија, колико на професионализам, уређивачку политику, ставове према одређеним темама, сматра један од аутора Медијаметра Владимир Ћургус Казимир.

"Чињеница јесте да су новинари и медији у тешкој ситуацији, посебно економској, али то не може да објасни угрожавање професионалних стандарда и новинарске етике на начин на који се то дешава. Проблем непрофесионалних и нефункционалних медија је друштвени проблем, који задире у питање здравог друштва", нагласио је Ћургус у Европском паралменту.

Европски посланици посебно су били заинтересовани за начин на који су у српским медијима представљени ЕУ и евроинтеграциони процеси Србије.

Виктор Боштинару, члан Групе пријатеља Србије у Европском парламенту, указао је на и даље лимитирано место које опозиција има у српским медијима и позвао и власт и опозицију у Србији да искористе овај тренутак замаха у евроинтеграционим процесима и да заједно раде на уласку Србије у ЕУ и нормализацији односа са Приштином.

Дебату о медијском простору у Србији у Европском парламенту су организовали председавајући и заменик председавајућег неформалне групе Пријатељи Србије у ЕП, Емилијан Павел и Франц Богович.

Догађају су присуствовали председавајући Спољнополитичког одбора ЕП и известилац ЕП за Србију Дејвид Макалистер, координатор Социјалдемократа у Спољнополитичком одбору Кнут Флекенштајн, потпредседник Европске народне партије задужен за Западни Балкан Андреј Ковачев, потпредседник Социјалдемократа задужен за спољну политику Виктор Боштинару, као и европски посланици Игор Шолтес, Андор Дели, Јозо Радош, Георгиос Епитедиос, представници Европске спољнополитичке службе, представници држава чланица ЕУ, као и асистенти европских посланика.