Војводина обележава 99 година присаједињења Краљевини Србији

Одлуком Велике Народне Скупштине Војводине 25. новембра 1918. године Банат, Бачка и Барања присаједињени су тадашњој Краљевини Србији.

На седници је било 757 посланика – 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, шест Немаца, три Шокца, два Хрвата и један Мађар.

"То је један државотворан чин којим је једна област, која до тада није била у границама Србије, присаједињена, односно легитимно изабрани представници живља који је боравио и живео на том подручју на демократски начин су се изјаснили да желе да постану део територије и државе која се тада називала Краљевина Србија. Тако ће после свега неколико дана своју државност утопити, даровати је у новоформирану Краљевину Срба Хрвата и Словенаца", каже историчар Дејан Ристић.

Војводина је и даље поносна на то што је једна од ретких мултиетничких регија, у ширем региону, у којој се негује дух толеранције. На томе, међутим, и даље треба радити.

"Ако је у протеклих 99 година Војводина била мотор развоја Србије онда мислим да на тај мотор треба пазити јер ту позицију желимо да имамо и у предстојећем периоду", рекао је председник покрајинске скупштине Иштван Пастор.

"Војводина коју ја памтим из свог детињства није више у пуној мери онаква какву је памтим, јер су многе вредности које она поседује и на које је поносна у значајној мери нарушене током деведесетих и годинама које су следиле", каже Александар Попов из Центра за регионализам.

За Мађаре, 25. новембар је значајан датум. Али и прилика да се подсете свог положаја.

"Без обзира на то што ми национално припадамо једном јединственом корпусу мађарског народа, ми смо лојални и привржени Србији. Са тим осећањем ми доживљавамо овај дан, ми га не славимо, ми га обележавамо и трудимо се да од Србије направимо земљу у којој се лепо може живети", рекао је Пастор.

Сваке године, низом манифестација у Новом Саду и војвођанским градовима и полагањем венаца на спомен-плочу Велике Народне Скупштине обележава се овај историјски дан.