"УН помажу најрањивијима"

У Србији и свету обележава се Дан Уједињених нација. Циљ за Србију је да се грађани укључе у спровођење глобалне Агенде за одрживи развој до 2030. године, на шта се Србија обавезала.

Осим искорењивања сиромаштва, циљеви државе су обавезно и бесплатно предшколско и средњошколско образовање.

Координаторка УН за Србију Карла Робин Херши говорила је за РТС о томе који су највећи проблеми у Србији, како да се реше и да ли ће се после критика из САД Уједињене нације реформисати.

Има ли разлога за славље имајући у виду да више од 800 милиона људи у свету живи у екстремном сиромаштву?

То је добро питање, 24. октобар је дан и за славље и за подсећање – 1945 су основане УН , а што се тиче људи који живе у екстремном сиромаштву, морам да кажем да је од 1990. милијарда људи извучена из екстремног сиромаштва захваљујући програмима УН. Стога, ми постижемо своје циљеве и све док нови људи улазе у тај систем и смањујемо сиромаштво, остајемо при томе.

Агенда 2030. за одржив развој има 17 циљева. Шта од тога треба да се уради у Србији?

Србија је у јединственој позицији зато што сте усред европских интеграција па је много посла који се тиче одрживог развоја. Успех који сте постигли отварањем и затварањем поглавља се такође рачуна, у овом процесу имате много шанси, не само да се реформишете, него да се оствари друштвена добит, смањи неједнакост, обезбеди здрава средина.

У Србији 3,6 одсто људи живи у екстремном сиромаштву у Србији. Шта мора да се уради, да ли сте задовољни сарадњом са српским властима?

Веома сам задовољна, овде сам осам месеци и направили смо велике помаке, влада је веома посвећена, направљене су интерминистарске групе на Агенди 2030 са министарком Ђукић Дејановић, сада имамо представнике свих релевантних тела који раде на овим циљевима.

Шта је највећи проблем?

Има изазова, није један проблем већи од другог, са више изазова се морамо ухватити укоштац – и то планирамо да урадимо.

Да се вратимо на саму организацију. Амерички председседник Доналд Трамп сматра да УН троше превише новца, имају превише запослених, а не виде се резултати. Како на то одговарате?

Чланице УН могу свакако да дају конструктивну повратну информацију и да критикују, то помаже да прилагодимо наше програме, али УН су већ много тога пружиле. Нпр. помажемо 80 милиона људи у 80 земаља у достављању хране, снабдевамо 45 одсто вакцина за децу широм света. Штитимо и помажемо 65 милиона људи који беже од рата, глади и прогона. То можда нису циљеви неких земаља, али јесу оних других. Ми помажемо најрањивијим групама људи.

Али, сви су сагласни да УН треба да се мењају. Која врста промене је могућа и када?

Све време се крећемо, прилагођавајући се потребама на терену. Реформа и промена су нормалне то је оно што радимо да бисмо помогли људима и земљама којима служимо.

Руски председник каже да нема алтернативе за Уједињене нације. Да ли сте сагласни?

Када погледате број конфликата у свету који спречавају људе да живе мирно, круцијално је да УН обезбеде место где ће постојати дебате и где ће се постизати консензус како бисмо свима служили једнако.