Брисел жели државе Западног Балкана у ЕУ

Говорећи на Самиту лидера "западнобалканске шесторке", који се одржава у оквиру Берлинског процеса, Хан је рекао да би то смањило тензије из прошлости, а задатак политике је, казао је, да обезбеди оквир, док је одговорност за економско повезивање на пословној заједници.

Истакавши важност региона Западног Балкана са 20 милиона потрошача за економију ЕУ, Хан је рекао да је у протеклих 10 година размена између ЕУ и држава региона био 44 милијарде евра. 

"Овде смо да видимо шта је до сада учињено у оквиру Берлинског процеса, као и да утврдимо даље задатке. Оно на чему морамо радити је да млади људи остану у региону. То је начин да се уклоне све тензије из прошлости и креирају услови да њихов останак како би делили знање међу собом", рекао је Хан.

Важно је, казао је Хан, да се економије повезују јер ће то допринети бржој интеграцији овог дела Европе у ЕУ.

"Политика само ствара оквире, а задатак пословне заједнице је да ради на конкретном повезивању", рекао је европски комесар.

Градоначелник Трста Роберто Дипјаца је подсетио да је тај град био "супермаркет" за земље Западног Балкана, док је Микеле Сканави из Италијанске трговинске агенције (ИЦЕ) истакао да је трговинска размена између Италије и региона 7,5 милијарди евра – четири милијарде чини извоз у балканске земље, а увоз у Италију је око 3,5 милијарди.

"Рекао сам нашој дипломатији да овај самит и пословни састанци не смеју да буду само жеље, већ да се мора произвести конкретан резултат. У нашем националном интересу је да се земље Западног Балкана прикључе Европској унији", истакао је Сканави.

Протекционизам и затварање граница, рекао је није решење, и нагласио да ће само интеграцијама да се сачува мир и стабилност у региону.

Посебан квалитет, истакли су учесници, овом преподневном делу бизнис форума даје учешће пословне заједнице, 70 компанија из целог региона, које имају Б2Б разговоре по секторима, углавном је реч о инфраструктури, грађевинарству, иновацијама, енергетици и заштити животне средине.

И Италија, као домаћин овогодишњег самита, ту је да подржи евроинтеграције.

"Овај бизнис форум не сме да буде заснован на жељама, већ конкретним резултатима. Европска перспектива Балкана је евидентна, и у италијанском националном интересу је да Балкан постане део Европске уније. Осим одличних економских односа и трговине, важни су и политички разлози. Јер, то искуључује сукобе. Италија подржава евроинтеграцију Балкана", рекао је Анђелино Алфано, мминистар спољних послова Италије.

Србију су представили министри финансија и за евроинтеграције и навели да је Србија спремна да искористи пружену шансу јер ће добити новац за седам пројеката.

"Не можемо сами, појединачно, нисмо довољно велики, боље је када се 20 милиона људи у региону на неки начин удружи, када владе комуницирају и сарађују, онда имамо више шансе да добијемо више пара из ЕУ за те пројекте да обезбедимо више инвеститора, бољу логистику, бољу инфраструктуру, а онда и више радних места", рекла је министарка Јадранка Јоксимовић. 

Уочи Самита, министарка Јоксимовић је указала да Берлински процес има две димензије, подсетивши да је инициран као део политичког процеса повезивања земаља Западног Балкана, да кроз бољу повезаност у инфраструктури, транспорту, енергетици дође до заједничког напретка у економији, напретку како би се створила боља атмосфера за политичку комуникацију и за боље функционисање читавог региона који је на путу европских интеграција.

"Сви смо у различитим фазама на том путу. Србија је у једној прилично узнапредовалој фази европских интеграција, што нису сви други. Зато је нама било важно да знамо да Берлински процес није замена за прави процес европских интеграција, већ припрема за боље економско и инфраструктурно повезивање региона, што ће смањити и политичке тензије", нагласила је министарка.

Очекивани напредак у интеграцијама 

Од самита у Трсту очекује се позитиван напредак у интеграционим процесима Западног Балкана и ЕУ где су се за истим столом, по четврти пут у оквиру процеса започетог у Берлину 2014. године, нашли лидери западнобалканске шесторке, представници институција ЕУ и званичници шест земаља чланица ЕУ – Аустрије, Хрватске, Француске, Немачке, Словеније и Италије.

Суштина и циљ Берлинског процеса и иницијативе немачке канцеларке Ангеле Меркел у најкраћем су: стабилност, економски просперитет и европски пут региона: кроз чвршће међусобно повезивање, јачање регионалне сарадње, као основе процеса стабилизације и придруживања Европској унији и регионални развој реализацијом сасвим конкретних заједничких инфраструктурних и других развојних пројеката.

Ниједна дипломатска иницијатива на Западном Балкану није толико као Берлински процес допринела јачању свести о потреби сарадње у региону, чвршћег економског, инфраструктурног и пословног повезивања и његовог значаја за економски раст и развој, унапређење конкурентности наших привреда и европску перспективу западнобалкансих економија, оцењено је у Трсту.

У том смислу, Берлински процес осим политичке димензије, у чијој основи је ревитализација међувладиних односа и решавање преосталих отворених питања, има и све снажнију економску димензију. 

Она би, уз боље саобраћајно повезивање, требало да, кроз регионалне економске интеграције и конкретне пројекте, створи услове за више трговине, инвестиција и нових радних места у региону.

Томе ће додатно допринети реализација Вишегодишњег акционог плана за регионални економски простор чије се усвајање очекује на Самиту у Трсту и у чијем креирању су учествовале и чланице Коморског инвестиционог форума Западног Балкана.