Ђурић: Србија спремна да подржи инфраструктурно повезивање држава Балкана

Ђурић је, говорећи на панелу конференције у организацији Фондације "Београдски стратешки дијалог", рекао да ниједна земља сама није у могућности да своје стратешке проблеме решава без интензивне сарадње са другима.

Сматра да треба учинити све да се подржи иницијатива коју је пред лидере региона ставио председник Србије Александар Вучић да се између држава Балкана уклоне све економске баријере.

"Ако успемо да уклонимо те баријере успећемо да на ово подручје привучемо неуpoредиво више инвеститора, отворимо нова радна места и уклонимо социјалне узроке сукоба и тензија коју су га обележиле. Ако будемо економски снажнији бићемо више у стању да водимо самосталну политику", уверен је Ђурић.

ЕУ као назначајнији економски и политички чинилац на Балкану, према његовим речима, треба да снажније подржи сарадњу и интегративне процесе у нашем региону.

"Први принцип сарадње треба да буде јачање економских веза, треба да говоримо о јачању инфраструктурних веза, јер без тога не можемо говорити ни о снажнијем економском повезивању. Србија је спремна, не само у политичком, већ и финансијском смислу да подржи инфраструктурно повезивање међу државама Балкана", поручио је Ђурић.

Истакао је да су инфраструктурне пројекте подржале не само ЕУ, већ и Русија, али и многе друге земље.

Оценио је да земље региона треба да дефинишу стратешке правце сарадње, те да је битно увезивање друштава, а да је Србија спремна да подржи сарадњу друштвених организација и пре свега младих.

"Сматрам да је то неопходно за боље разумевање и повезивање држава и народа на Балкану", нагласио је Ђурић, додајући да државе региона треба са апсолутним уважавањем да се односе једне према другима, те да се односи морају заснивати на принципима оснивачких аката УН, међународног права и уз поштовање суверенитета и територијалног интегритета, али и права народа који су остали изван граница своје матице.

"Дефинисати краткорочне и дугорочне циљеве на КиМ"

Ђурић се осврнуо и на Косово и Метохију рекавши да опредељеност Србије за чланство у ЕУ и у другим различитим облицима међународних политичких и безбедносних интеграција није спречило негативни чин једностраног проглашења независности.

Тврди да је то резултирало додатним погоршањем односа међу народима на Балкану.

"Последица тога су трајно затегнути односи Срба и Албанаца, а што желимо да превазиђемо дијалогом којем смо посвећени", навео је Ђурић, додајући да је чињеница да је и 16 година након доласка међународних снага на Косову и Метохији на делу економски и политички неуспех управљања.

Према његовим речима, неопходно је разговарати о новим моделима сарадње, јер је затварање и стварање нових граница у Европи чији су се народи определили да теже ка већој сарадњи, у супротности са принципима европске интеграције.

"Не можете у Бриселу бити за укидање граница, а истовремено градити нове границе на Балкану", поручио је Ђурић указујући на раст верског екстремизма и радикализма, као на нешто о чему се мало говори.

То је један од проблема и питања која се гурају под тепих, указао је Ђурић напомињући да ће, ако се не буду озбиљно решавала, та политичка питања прогонити не само нас, већ и будуће генерације.

Истакао је да је неопходно да се дефинишу шта су краткорочни и дугорочни циљеви на Косову и Метохији.

"Најпре морамо себи да одговоримо на питање шта желимо да постигнемо на Косову и Метохији и који су циљеви и средства која стоје на располагању за постизање тих циљева, у оквиру акциома утврђене државе Србије. Србија није нити ће признати једнострано проглашену независност и наставиће да се бори за свој народ и државни интерес на Косову и Метохији", објаснио је Ђурић.

Указао је да је било 223 различитих рунди дијалога, додајући да је позитивно, што је проистекло из тих разговора, што у четири године није погинуо ниједан Србин или Албанац.

"Наш унутаршњи дијалог резултирао је концептом Заједнице српских општина", навео је Ђурић додајући да ће Србија наставити да се залаже за решења кроз дијалог.

Србија борећи се за сопствену територију и целовитост бори за принципе које се односе на све друге земље света, јер свака држава има неку тачку која би могла да доживи сличну судбину као Косово и Метохија, објаснио је Ђурић.