"Процес проширења ЕУ – стратешко улагање у мир"

На састанку, којем је присуствовао и вршилац дужности председника владе и шеф српске дипломатије Ивица Дачић, министри су поновили да је будућност Западног Балкана у оквиру ЕУ и да процес проширења представља стратешко улагање у мир, демократију, просперитет, безбедност и стабилност у Европи, наводи се у саопштењу ЦЕИ достављеном Танјугу.

Како се додаје, тај процес има позитиван утицај на брзину и обим политичких и економских реформи на Западном Балкану и представља снажан подстицај за јачање демократских институција и усвајање стандарда потребних за усклађивање са ЕУ.

Током састанка указано је и на значај добросуседских односа, владавине закона, поштовања људских права, укључујући права мањина, као кључних демократских вредности ЕУ и нарочито њене политике проширења.

Министри су нагласили и значај улоге коју имају земље ЦЕИ, које су и чланице ЕУ, у пружању подршке земљама које нису чланице ЕУ, али јесу ЦЕИ, у процесу европских интеграција, а указали су и на кључну улогу других организација у том погледу, попут ОЕБС-а.

Имајући у виду многобројне регионалне изазове и развој догађаја, министри су се током састанка фокусирали на повећану улогу држава чланица ЦЕИ у промовисању повезаности и интероперабилности међу различитим интеграционим процесима у широј Европи.

Они су првенствено разговарали о удруживању напора у решавању сложених изазова, као што је актуелна избегличка криза и пратеће претње од радикализације и социјалних тензија.

Такође су разменили ставове о постепеној кохезији трговине и транзитних политика, стандарда и процедура у оквиру и изван Европе, наводи се у саопштењу.

Састанак је отворио министар спољних послова Белорусије Владимир Макеј.

Централноевропска иницијатива настала је 1989. године из "сарадње четири државе" - Италије, Аустрије, тадашње СФРЈ и Мађарске.

Данас има 18 чланица: Аустрија, Албанија, Белорусија, БиХ, Бугарска, Хрватска, Чешка, Италија, Мађарска, Македонија, Молдавија, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија, Србија, Украјина и Црна Гора. Десет држава су чланице ЕУ, а преосталих осам су државе Балкана и тзв. Европског суседства.

Овогодишњи председавајући овој иницијативи, Белорусија, истакла је као приоритете јачу инфраструктурну повезаност региона ЦЕИ - уз подршку међународних финансијских институција, подршку предузетништву, промоцију модерних дигиталних решења, као и унапређење односа ЦЕИ са Европском унијом, подршку тзв. Берлинском процесу и Источном партнерству, наставак сарадње са УН и ОЕБС-ом, реформу ове иницијативе, као и усвајање Акционог плана за 2018-2020.

Србија је председавала Централноевропској иницијативи током 2011. године.