Црнобрња: Немогуће да ЕУ доводи Балкан у ред ако су они у нереду

"Трампова спољна политика је још у истраживању, мислим да ни он сам не зна шта хоће, а тиме ни други. Мислим да Америка нема намеру да преузме овај проблем из руку ЕУ", рекао је Црнобрња за Танјуг.

Као изузетак је навео албанско становништво у Албанији и на Косову, тачније однос САД према њима.

"Из неког разлога имају неки интерес. Вероватно због тога што се 'бију' са муслиманима на Блиском истоку, па желе да покажу да могу да буду компатабилни и солидарни и да подстичу муслимане у Европи", рекао је Црнобрња.

Коментаришући недавни састанак у Београду високог функционера америчке администрације Хојт Јиа са премијером Србије Александром Вучићем, одржан, иначе, истог дана када и вечера лидера западног Балкана у Бриселу код Федерике Могерини, Црнобрња напомиње да не види ништа спорно у чињеници да је Србија кључни играч у региону, поготово ако се има у виду да је најбројнија земља.

"Већ сама величина, а поготово чињеница да Срба има и у Црној Гори, Босни и Херцеговини, на Косову, али и делом у Македонији, говори да ће бити тешко свако решење за Балкан без учешћа Срба, консултација са Србима и налажења решења која ће имати и српске интересе у виду", рекао је Црнобрња.

Он је нагласио и да је политика Владе Србије, односно њени покушаји да се успостави нормална комуникација у региону, најбоља која може да се води у овом тренутку.

"Нама је ЕУ први приоритет, али то не значи да окрећемо леђа Русији и Кини, која све више постаје аспирант на Балкану и у Европи. Мислим да та мултиполарна политика коју покушавамо да водимо има смисла, с јасном назнаком да у перспективи желимо да будемо чланови ЕУ", закључио је Црнобрња. 

Радна вечера премијера држава западног Балкана и високе представнице ЕУ за спољну политику, која се поклопила са посетом Јиа, није имала за циљ да се постигне некакав конкретан договор, како се то можда у јавности очекивало.

Поента је била, каже председник Европског покрета, да се покаже да је процес проширења ЕУ још и угри, да није угашен и стављен на страну.

Чуди га, међутим, што Берлински процес уопште није споменут: "А то је сада главни оквир кроз који један број земаља Европске уније, на челу са Немачком, комуницира са западним Балканом", рекао је Црнобрња.

Упитан како коментарише незваничне информације да западни Балкан, до приступања у ЕУ, буде некакво "истурено одељење" Уније, Црнобрња сматра да је то реално.

"И Јункер, председник Европске комисије, рекао је приликом своје инаугурације да за његовог мандата неће бити проширења. У међувремену десило се неколико снажних истовремених изазова у ЕУ, попут дужничке и избегличке кризе, Брегзит, национализам... За мене је нормално да ЕУ прво покушава да среди своју кућу, пре него што прими нове станаре", рекао је Црнобрња.

Он је указао на чињеницу да земље Западног Балкана нису ни Шведска, Финска, нити Аустрија, већ слабо уређене земље, а за чије је уређење потребно много енергије, воље и новца.

"ЕУ има разумне приоритете: Прво ће они да среде своју кућу, па ће онда ово друго. Не верујем да је политички, економски и социјално могуће да се доводи Балкан у ред, а да они буду у нереду", рекао је Црнобрња.

На тај начин "одговорио" је на изјаву некадашњег високог међународног представника у БиХ и изасланик ЕУ за Косово Волфганга Петрича, који је рекао да је потребна нова европска стратегија за регион, пошто до проширења неће скоро доћи.