Дојче веле: Харадинај, Хоти, Курти?

За сада је само једно потпуно извесно: Косово ће након избора 11. јуна добити новог премијера, пошто се досадашњи први човек извршне власти Иса Мустафа одрекао кандидатуре.

Најмоћнија партија на Косову, Демократска партија Косова (ДПК), коју након избора Хашима Тачија на место председника преузео садашњи председник парламента Кадри Весели, на опште изненађење је буквално на само пола сата пре истека законског рока направила договор о предизборној коалицији са Алијансом за будућност Косова Рамуша Харадинаја, покретом Нисма Фатмира Лимаја и десетак мањих партија.

Јавност је још више изненадило што је Весели дигао руке од кандидатуре за место премијера. Он ће предводити изборну листу, али је кандидат ове коалиције за место премијера Рамуш Харадинај, којег Србија и даље криви за ратне злочине током и након рата 1998–1999. године.

Србија и даље тражи његово изручење. Привођење у Француској, где је провео скоро четири месеца, Харадинају је свакако дигло рејтинг међу косовским гласачима, који га сматрају једним од највећих бораца за слободу.

"Ратни" и "мировни" блок

Весели, Харадинај и Лимај су тако направили такозвани "ратни блок" – њих тројица спадају међу најпознатије вође Ослободилачке војске Косова. Рекло би се "природна" коалиција, али ју је мало ко заиста и очекивао, када се погледа прошлост односа тих партија. ДПК је у протеклом мандату била у коалицији са Демократским савезом Косова Исе Мустафе, док су Харадинај и Лимај били у опозицији и међу најљућим критичарима владе.

Односи између Веселија, Харадинаја и Лимаја нису били добри – ни политички ни приватно. Фатмир Лимај је некада и сам био у ДПК, али је ту партију напустио управо због доласка Кадрија Веселија на њено чело, и заједно са некадашњим портпаролом ОВК Јакупом Краснићијем основао нову партију – Покрет Нисма.

Очигледно је, међутим, да су Весели, Харадинај, Лимај и остали проценили да једино овако могу да освоје највише гласова и обезбеде место мандатара нове владе. Други, колоквијално речено "мировни блок", представља коалиција Мустафине странке са партијом Алијанса Ново Косово (АКР) једног од најбогатијих Албанаца Беџета Пацолија. Мустафа је препустио евентуалну премијерску позицију досадашњем министру финансија Авдулаху Хотију.

Многи аналитичари кажу да је највећа препорука Хотија – осим докторске титуле и неспорне стручности – то што је он врло лојалан следбеник Исе Мустафе.

Курти иде сам

Трећи кандидат за премијера је лидер покрета Самоопредељење Аљбин Курти, познат по врло отвореном ангажовању за уједињење Косова и Албаније. Ова партија је водила интензивне разговоре и са ДСК, али и Пацолијем о могућој предизборној коалицији. Инсајдери, међутим, кажу да је Курти имао превелике захтеве и зато ниједна од тих странака није прихватила да буде у коалицији са њим.

Аљбин Курти је у недељу представио програм за место премијера где се највише пажње посвећује тешком економском стању на Косову. Индикативно је, међутим, да Курти пази да никада не употреби конструкцију "држава Косово" него увек говори о "републици" што је подгрејало дебату о томе да овај покрет уопште не признаје "државу Косово" него тврдокорно сматра да Косово и Албанија треба да буду једна држава.

Скоро је потпуно извесно да ће један од поменуте тројице – Харадинај, Хоти, Курти постати премијер. Косовски парламент броји 120 посланичких места за које се надмеће пет коалиција, 19 политичких партија и две грађанске иницијативе.

Косовски устав предвиђа и такозвану "позитивну дискриминацију" која мањинама гарантује најмање 20 посланичких мандата – десет Србима и десет осталим мањинама.

Што се српских партија тиче, оне су ретко када биле тако подељене као пред ове изборе. Досадашња Српска листа је сада подељена на неколико партија, тако да ће се и ту водити жестока борба за сваки глас. За ове изборе су се пријавиле четири српске политичке партије и две коалиције. Своје посланике у парламенту ће по кључу свакако имати и Бошњаци, Турци, Роми, Ашкалије...

Устав Косова такође предвиђа да посланици мањина морају да буду у косовској влади, што значи да ће они морати да седе у истом кабинету са Харадинајем, Куртијем или Хотијем.

Фактор Специјални суд

Извесно је да у скоро свим великим партијама (сем у покрету Самоопредељење, који иде самостално) има пуно незадовољних, јер су многи остали ван листа. Представници међународне заједнице захтевају да на листама не буду особе за које се сумња да су умешане у корупционашке и криминалне афере, али је то само делимично поштовано.

ДПК је у том погледу била најдоследнија, јер је прецртала доста посланика и функционера који су помињани у корупционашким аферама. Неки косовски аналитичари кажу да гласачи морају да казне све политичке партије које нису са листа избациле осумњичене за корупцију тако што тим партијама једноставно неће дати глас. Али то је слаба утеха пошто је гласачима у јеку предизборне кампање прилично тешко да препознају ко је заиста огрезао у криминал.

Уочљиво је, међутим, да на партијским листама нема неких особа за које се полујавно шушка(ло) да би могле да буду на листи Специјалног суда за злочине ОВК, који би у Хагу ове године требало да објави прве оптужнице.

Тако међу кандидатима за посланике нису Агим Чеку, Азем Суља, Шукри Буја... Али су на листама нека имена за које се такође шушка(ло) да би могла бити на оптуженичкој клупи (Харадинај, Весели, Лимај...). Тако да фактор Специјални суд не може да се узме као одлучујући у одређивању кандидата за посланике. Уосталом, и у Специјалном суду тврде да они за сада немају никакву званичну информацију ко би могао бити оптужен за ратне злочине. Ипак, процењује се да ће тај суд бити спреман за почетак рада негде средином јуна.

Гласачке листе нису (барем до сада) очишћене до краја. Косово има званично око 1,7 милиона становника, али 1,9 милиона гласача! У Централној изборној комисији кажу да је то зато што су на листама остали и грађани Косова који живе у иностранству, али и исељени Срби. ЦИК је недавно потписала уговор и са представницима Европске уније на Косову, која ће за ове изборе послати стотинак посматрача.

Због предизборних коалиција и жестоке борбе за власт, за ове изборе влада веће интересовање него за претходне. Сасвим је извесно да ће Косово добити новог премијера, али изазови и проблеми остају они стари: тешко економско стање, демаркација границе са Црном Гором, стварање Заједнице српских општина, дијалог са Београдом, изручење оптужених за ратне злочине, борба против корупције и криминала, стварање услова за либерализацију виза...