ЕУ: Не постоји забринутост за Западни Балкан, о поглављима са Србијом у марту

Европски званичници истичу да тренутно нема припрема за отварање нових преговарачких поглавља о чланству Србије у ЕУ, иако је Хрватска повукла све замерке у вези са поглављем 26, чије је отварање било припремљено у децембру.

"Вероватно је да ће то поглавље и још нека друга моћи да се се отворе почетком марта", рекли су дипломатски извори.

Они су објаснили да је до заплета око поглавља 26 дошло и због тога што је шеф хрватске дипломатије уочи министарског заседања ЕУ у децембру најпре рекао да замерки нема, да би онда ипак саопштио да замерке остају на снази и то због сугестије једне важне владе и високог функционера ЕУ. Испоставило се да за такву тврдњу хрватског министра није било основа, али је отварање поглавља ипак одложено.

Незванично се у европским и међународним дипломатским круговима наводи да то све додуше говори да стање на Западном Балкану није сређено онако како се жели, али се наводи да једини пут, на којем ће ЕУ инсистирати, јесу европске реформе и помирење као јака привлачна снага за отварање врата чланства у Унији.

Званичници у Бриселу су агенцији Бета желели да укажу и на то да је амерички потпредседник Џо Бајден косовском председнику Хашиму Тачију у четвртак у Вашингтону управо ставио до знања да "САД подстичу владу Косова да настави да напредује у дијалогу са Србијом и спроводи реформе како би се зауздала корупција и подстакао привредни раст на Косову".

Бајден је у суштини поновио оно што је у августу 2016. рекао и у Приштини, а то је да Косово не може рачунати на америчку подршку, нити напредак ка ЕУ, ако не спроводи споразуме у дијалогу с Београдом, посебно кад је реч о формирању Заједнице српских општина.

Тачи је, исто као и хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић, дошао у Вашингтон да сазна какве се промене на Балкану могу очекивати пошто администрација новог америчког председника Доналда Трампа преузме власт 20. јануара, имајући у виду и то да су сви Албанци дали потпуну подршку и новац за кампању пораженом изборном кандидату Хилари Клинтон, приметили су међународни дипломатски извори у Бриселу.

Тачи је сад понудио пуну сарадњу и Трампу, па и досад у Приштини сматраном "великом непријатељу", руском председнику Владимиру Путину.

Недавно је политичку и економску подршку у Анкари Тачи затражио и од турског председника Тајипа Реџепа Ердогана, који је захтевао да се на Косову затворе све образовне установе с програмом и новцем кључног Ердогановог политичког непријатеља, турског исламског верског и политичког вође Фетулаха Гулена, који живи у избеглиштву у Америци.

Ердоган је понудио да се то замени деловањем турске фондације Мариф, и затварање Гуленових школа затражио такође у Босни и Албанији и од вође Бошњака Бакира Изетбеговића и албанског премијера Едија Раме, што је Рама одбио.

Хрватска преседница је у за хрватске медије и јавност нејасној полуприватној посети Вашингтону затражила да САД буду више присутне на Балкану.

А желела је да сазна неће ли Трампова влада смањити занимање и уплив на Балкану, ако све говори да Трамп намерава да с Русијом склопи глобални савез с кључним приоритетом битке против највеће светске опасности, а то је Исламска држава и исламски тероризам.

На опаску Бете европским и међународним дипломатама да је немогуће отети се закључку да се и на Западном Балкану јасно виде тежње и потези ка престројству односа снага и регионалних односа, имајући у виду и писање "Волстрит џорнала" о могућој "Новој Јалти на Балкану" и поруке бивших високих функционери ЦИА да треба ићи и на промену граница, одговор је гласио да то "могу бити само пробни балони, баш као што је то оценио и српски министар Ивица Дачић".

Али општи закључак јесте да ће у односима великих сила, пре свега САД и Русије, доћи до стратешких промена и договора, а то ће утицати делом и на развој на Западном Балкану и требало би да унесе већу стабилност и спознају у редовима политичких снага да је миран развој једини могућ, јер ни Америка, ни Европа, нити Русија не желе и неће допустити ратне сукобе у региону.