Завршена расправа о изменама Закона о високом образовању

Посланици Скупштине Србије сложили су се да такозваним старим студентима треба продужити рок за завршетак школовања још две године, полемика се повела о томе да ли то треба да важи и за студенте магистарских и докторских студија, али се на крају дошло до заједничког става - и њима треба "продужетак".

Ипак, део опозиције није био најзадовољнији тиме што је прихваћен амандман шефа посланичке групе СНС-a Александра Мартиновића који тако нeшто предвиђа, а не њихов, који је, додуше, имао исти циљ.

"Највише амандмана је било на овај први члан, али некако, гле чуда, прихваћен је амандман шефа највеће посланичке групе, иако су други амандмани били готово истоветни", приметио је посланик СДС-a Марко Ђуришић.

Он је указао да су посланици 2014. предлагали да се рок за докторске и магистарске студије продужи до школске 2017/2018. и да је тада то одбијено, а да се данас прихвата.

"Волео бих да чујем аргументацију, зашто је то тако", питао је Ђуришић и још једном затражио од ресорног министра да му каже "о колико се људи ради".

Сличне тврдње је изнела и посланица СРС Вјерица Радета. "Скоро све посланичке групе, знам за СРС, поднеле су амандман који је у тексту истоветан са амандманом Александра Мартиновића, који је прихваћен", рекла је она током расправе у појединостима на предложене измене Закона о високом образовању.

Незадовољству опозиције у вези са начином доношења амандмана придружио се и лидер Двери Бошко Обрадовић. Влада је, сматра он, требало да у фусноти напомене да усваја мишљење свих народних посланика.

Током расправе Обрадовић је оценио да је министар "заборавио" на студенте после дипломских студија, који су уписани по старом програму, као и на "болоњце" уписане 2006, 2007 и 2008. године и да су измене нарављене због притиска и страха од тужби.

"Буру" у скупштинској сали покушао је да умири посланик напредњака Љубиша Стојмировић који је помирљиво рекао да није битно чији је амандман прихваћен и да се не може прихватити свих десетак.

Он је покушао и да делимично одговори на питање зашто баш Мартиновићев, а не нечији други амандман:

"Можда је најстручије урађен. Можда је и правнички и стилски урађен онако како треба", констатовао је он.

Према речима бивше министарке пољопривреде, а сада посланице СПС-а Снежане Богосављевић-Бошковић, њима није важно ко је аутор амандмана.

"Важно нам је да идеја и суштина буду прихваћени, а идеја је наша. Слажем се и са оценом да је то била идеја већине посленика", рекла је Богосављевић-Бошковић.

И став Покрета "Доста је било" је да се рок студентима магистарских и докторских студија омогући исти третман као и другим студентима којима је рок за завршетак школовања истекао.

Полемика о амандману Мартиновића  

За реч се јавио и Мартиновић, који је појаснио да је амандман он потписао и предложио, али да је то учинио у име посланичке групе СНС, а не у лично име.

"Дошли смо до заједничког решења и посланичка група СНС, ресорно министарство и влада, да треба применити исти режим и на студенте основних студија и на студенте магистарских студија и на студенте докторских студија", рекао је он.

Приметио је и да ти амандмани нису баш исти и као пример навео предлог посланице ДС-а Гордане Чомић.

"Мишљења сам да је влада добро поступила што је усвојила амандман СНС, а не колегинице Чомић. Ми све студенте у Србији доводимо у исти положај, никоме не остављамо ону запету - уколико израда дисертације захтева вишегодишњи научни рад", био је прецизан шеф посланика СНС, али му је Чомићева одмах реплицирала.

Она је одговорила да њен амандман није супротстављен оном који је усвојен, као и да није тврдила да је идентичан, али је такође навела да нема ништа против што је усвојен Мартиновићев.

Њен страначки колега Балша Божовић нашао је компромисно решење рекавши да је важно да се реши проблем, а не да се политичари препуцавају - "ово је мој амандман, ово је твој амандман, ово је амандман СНС".

"Ми сада апелујемо на то да се сваки следећи пут овакве ситуације решавају уколико не можемо да се договоримо са министарством или у пленуму, да Одбор за образовање буде тај који ће предлагати амандмане, који ће бити једногласно усвојени", рекао је Божовић.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић рекао је у начелној расправи да се измене односе на око 4.000 такозваних старих студената, али не и на постдипломце, што се може исправити амандманима.

Рекао је да разуме разлоге студената који нису успели да дипломирају и објаснио да нису сви факултети у исто време применили претходни закон, па су студенти доведени у неравноправан положај.

Изменама Закона о високом образовању продужава се рок студирања старим студентима за две године.

Оне треба да омогуће студентима који су од 2006. до 2014. уписали прву годину студија да задрже право студирања на буџету годину дана по истеку редовног трајања студирања.

По усвајању измена Закона биће омогућено студентима да се у наредној години финансирају из буџета, ако су у школским 2014/2015. и 2015/2016. остварили 48 ЕСПБ бодова.

Седница је почела постављањем посланичких питања.