Посланици о имовини жртава холокауста и прекршајима

Министар правде Никола Селаковић је образлажући закон рекао да ће отклањање последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника допринеће већем разумевању људских права.

"Доношењем оваквог једног закона Србије, Влада Србије и Скупштина Србије јасно стављају до знања који је став државе и народа према одређеним немилим, мрачним и ружним дешавањима у нашој прошлости, нарочито у време непријатељске окупације и нарочито као последица квислиншког режима на територији садашње централне Србије и Баната", рекао је Селаковић.

На почетку скупштинске расправе о предложеном закону министар је истакао да се доношењем тог закона заокружује законодавни оквиру у области враћања одузете имовине.

Усвајање тог закона, према његовим речима, предвиђено је Националним програмом за усвајање правних тековина ЕУ и годишњм планом рада Владе Србије за 2016. годину.

"Поред свега онога што представља правни основ за доношење овог закона постоји нешто што може да се назове моралном обавезом, која ојачава антифашистички идентитет нашег народа и државе, нека врста обавеза према припадницима јеврејског народа који су живот и дела посветили нашој Србији", истакао је министар правде.

Закон, према његовим речима, на свеобухватан начин уређује питање отклањања последица одузимање имовине, одређује услове, начин и поступак враћања имовине и враћања одузете имовине која је у време одузимања била у функцији Јеврејске заједнице.

"Враћењем имовине се отклања свака неизвесност у погледу судбине одузете имовине", истакао је Селаковић.

"Проширење примене прекршајног налога"

Предложеним изменама Закона о прекршајима предвиђено је проширење примене прекршајног налога на већи број прекршаја, изјавио Селаковић.

Министар је навео да је од почетка примене тог закона марта 2014. године, саобраћајна полиција издала је укупно 1.123.364 прекршајних налога.

Образлажући посланицима предложене измене, Селаковић је рекао да је од тог броја само 1,48 одсто или 16.625 оспорено по основу захтева за судско одлучивање, а да је број добровољно плаћених новчаних казни из прекршајних налога врло велики - 835.245 и чини високих 75 одсто.

Селаковић је рекао да су ограничења на која треба указати као проблем у пракси, на пример код прекршаја код којих распон предвиђене новчане казне по другим прописима са становишта закључења споразума крајње нерационалан и нецелисходан, попут казни од 800.000 до милион динара или од 100.000 до 120.000 динара.

Селаковић је казао да је потребно решити проблем ограничења могућности споразумевања окривљених и подносилаца захтева у односу на обим запрећене заштитне мере.

Када су у питању предложене измене Закона о уређењу судова, Селаковић је објаснио да се продужава рок да Високи савет судства преузме надлежности који се односе на послове правосудне управе, овлашћења за доношење акта којим се уређује унутрашње уређење и рад суда, надзор над применом тог акта, надлежности везаних за предлагање и обим неопходних буџетских средстава, надзор над расподелом тих средстава, преузимање архиве и запослених који у Министарству обављају послове који сада обављају послове који се преузимају.

Нови рок је 1. јануар 2017. године, а померен је, према објашњењу Селаковића, како би се обезбедили сви услови за рад Високог савета судства.

На седници се разматрало и потврђивање споразума Србије и Организације НАТО за подршку и набавку (НСПО) о сарадњи у области логистичке подршке и споразума Србије и Мјанмарске Уније о сарадњи у области одбране.

Парламент ће сутра разматрати амандмане на предложене измене Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, које ће омогућити тим особама потписивање уз помоћ факсимила.

На тај законски предлог поднето је шест амандмана, па се очекује да посланици брзо прећу на претес око 100 поднетих амандмана на предложене измене закона о култури и о обавезном примерку публикација.