Вербић: Отвореним подацима до ефикасније просвете

На скупу "Отворени подаци за ефикасност, одговорност и развој", Вербић је рекао да Министарству просвете дневно стигне 97 захтева за различитим подацима, од финансијских планова до информација о запосленима.

Он је истакао да су доступни и транспарентни подаци од кључне важности за смањивање јаза између државе и иновативне заједнице, јер су за научну заједницу "отворени подаци развојни потенцијал".

"Када неко дође у Србију он каже како је ово лепа земља и како смо лепи људи, а не кажу да смо паметни. То хоћу да променимо, да неко дође у Србију како би украо неко добро решење, а отварањем података научној заједници то ће бити и могуће", рекао је Вербић.

Помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација Сава Савић изјавио је да је један од приоритета државе развој академске мреже и доступност интернета у школама, како би се формирала неопходна база знања.

Додао је и да Министарство телекомуникација ради на успостављању дигиталне инфраструктуре, за коју је било важно успостављање дигиталног телевизијског сигнала јер је омогућио брзи интернет у руралним срединама.

Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Дражен Маравић најавио је да би до краја године у скупштинску процедуру требало да уђу закони о општем управном поступку и електронској управи, који су неопходни за ефикасно отварање података.

Скуп у Београду је организован под покровитељством УНДП, чија је представница Стелијана Недера нагласила да се отварањем података прави модерна влада, а да ће јавност владиних података омогућити и ефикаснији рад цивилног друштва.

Представница Светске банке у Србији Светлана Вукановић поручила је да ће отворени подаци омогућити повољнију инвестициону климу и развој ИТ технологије, чиме ће се остварити вишемилионска корист.

Како је описано на конференцији, грађани су тренутно "курири" који се крећу од шалтера до шалтера и плаћају папире, иако они већ постоје у електронским базама података, али не могу да их користе све институције јер нису умрежене.

Отварањем података, таква слика Србије требало би да се промени, јер би сви подаци били јавно доступни путем интернета, па не би било потребе за додатним трошковима и одласком на шалтере.