Усвојене измене Закона о приватизацији

16.00 - Уз химну и гарду Војске Србије завршено пролећно заседање парламента.

15.54 - Скупштина усвојила измене Закона о приватизацији.

15.06 - Посланици завршили расправу о амандманима на предложене измене закона о приватизацији и о стандардизацији, о којима ће се изјаснити у 15.30 сати.

11.15 - Полемика посланика ДС-а и СНС-а о одговорности за стање у Србији.

10.10 - Посланици наставили рад расправом о амандманима. 

Закон предвиђа да се друштвени капитал субјеката приватизације мора приватизовати најкасније до 31. децембра ове године, а усвојеним изменама предвиђено је да се то не односи на оне који су актом владе одређени за субјекте од стратешког значаја, као и на субјекте чије се седиште налази или претрежна делатност обавља, или им се имовина налази на територији Косова и Метохије.

Посланици су изабрали, на предлог скупштинског Одбора за уставна питања и законодавство, Бранкицу Јанковић за повереницу за заштиту равноправности. За избор Јанковићеве гласало је 151 посалник владајуће коалиције.

Тиме је завршена последња седница пролећног заседања уз интонирање химне "Боже правде" и постављене гардисте Војске Србије на улазу у Дом Народне скупштине.

Расправу о 28 амандмана на предложене измене Закона о приватизацији обележила је полемика посланика ДС и СНС о одговорности за стање у Србији, пошто је демократа Балша Божовић навео да се предложене измене доносе због ванредних парламентарних избора.

Демократа Балша Божовић навео је током расправе да се предложене измене доносе због ванредних парламентарних избора.

"Нас занима како ће ове измене сачувати 25.000 радних места у 17 стратешких предузећа, када и сами знате да се одлаже рок за годину дана само због ванредних парламентарних избора. Дан након њих од тих предузећа неће остати ништа, а свих 25.000 радника ће остати на улици", рекао је Божовић. 

У расправи је навео и да су реформски закони актуелне владе проузроковали да учешће јавног дуга у БДП-у буде преко 70 одсто, да се Србија задужи за 10 милијарди у претходне три године, смањење индустријске производње за седам одсто, а да без посла остане 45.000 радника у последње три године у односу на 2012. годину.

Додао је и да су предложене измене увод у приватизацију "Телекома Србије", како би се новац од те приватизације користио за кампању.

Напредњаци су узвратили питањем зашто демократе нису водиле рачуна о незапосленима у време приватизација за време њихове власти.

Напредњак Верољуб Арсић рекао је да Божовић нема права да говори о приватизацији "Телекома", будући да је она тада, 2012. године, требало да се употреби за кампању.

"Питам колеге из бившег режима да ли знају да не ради ИМТ, ИМР, да Фрабрика шећера у Пожаревцу не постоји, да набрајам даље? Што тада нисте говорили о радним местима? Ја сам се као посланик нагледао колега из ДОС-а који су ушли у скупштину са поцепаним фармеркама и рупама на ђоновима, а данас су обучени скупље него што је моја годишња плата. Да сам на вашем месту изашао бих из ове сале и никада се не бих вратио", рекао је Арсић.

Божовић је позвао СНС да испита сваку од 24 спорне приватизације и да оне који су кршили закон приведу правди.

Шеф посланика СНС Зоран Бабић поручио је да грађани који су остали без посла памте ко је кривац за то и да зато од посланичке групе ДС после наредних избора неће остати ништа. Резултати некадашње власти ДС, према његовим речима, нису само губитак посла, већ и, поред осталог, дефицит града Београда од 22 одсто, што је светски негативни рекорд.

Шта доносе измене Закона о приватизацији

Измене Закона о приватизацији омогућиће да се одложи стечај и принудна наплата у 17 предузећа за највише годину дана, да би она могла да се успешно приватизују, затим да се поново уради процена имовине предузећа у року од 30 дана после расписивања јавног позива за приватизацију.

Циљ предложених измена закона је да се успешно реши судбина предузећа у којима постоје услови за приватизацију и да се олакша поступак приватизације.

На списку 17 стратешких предузећа која ће бити заштићена од поверилаца у наредних годину дана су: ФАП из Прибоја, Пољопривредни комбинат "Београд-ПКБ", произвођач лекова "Галеника", "Политика", Фабрика мазива ФАМ из Крушевца, панчевачка "Петрохемија", рудник "Ресавица".

Ту су и РТБ "Бор", Холдинг компанија Памучни комбинат "Јумко" из Врања, "Трајал" из Крушевца, Фабрика аутобуса "Икарбус" из Београда, холдинг предузећа "Каблови Јагодина", "Прва петолетка" из Трстеника (ППТ), ППТ "Сервопуправљачи", ППТ "Кочна техника" и ППТ "Заптивке" из Трстеника.

У тим предузећима је, како је наведено у образложењу предложених измена закона, запослено око 25.000 радника, па би одлазак у стечај тих предузећа и губитак посла великог броја грађана довео до потреса у Србији на социјалном и привредном плану.