Николић: Трагедија Јермена трајна опомена живима

Томислав Николић је у Јеревану рекао да, ако ико може да разуме и осети несрећу Јермена, онда је то српски народ, преноси Бета.

"Дошао сам у Јереван да се у име српског народа и у име државе Србије поклоним жртвама страшне трагедије јерменског народа током првог великог светског рата у 20. веку. Ако ико може да разуме и осети несрећу библијских размера која се 1915. године обрушила на Јермене у Османском царству, као и њене трајне и незалечиве последице, онда је то српски народ, онда је то Србија", рекао је Николић.

Додао је да је Србија у Првом светском рату имала процентуално највише губитака од свих земаља и народа погођених тим ратом.

"Укупни губици Србије од 1915. до 1918. досегли су застрашујући број од 1.247.435 жртава, што је приближно 28 одсто тадашњег броја становника, од чега је међу војницима било 402.435 погинулих и преминулих, а међу цивилима 845.000. Посмртни остаци српских жртава Великог рата расути су у 1.815 гробница у 18 држава. Многима се гробно место никада није сазнало", рекао је Николић.

Додао је да су јерменске жртве "трајна опомена за живе" и да их нико не сме заборавити, посебно данас "када, према речима папе Фрање, тече 'Трећи светски рат на парче' и када поново стотине и хиљаде људи губе животе, достојанство и имовину".

Николић је рекао да неспремност и зазирање од поштеног и целовитог суочавања с најпотреснијим чињеницама прошлости законито производи нове трагедије у будућности.

Према његовим речима, живимо у времену када се уврежило погубно уверење да се избегавањем истинитог именовања појава из стварности, неретко и њиховим тенденциозним преименовањем, може трајно утицати на ток историје.

"Свесни ове непорециве истине и кобних последица које огрешење о њу доноси целом људском роду, нисмо данас смерно, али и одлучно, дошли овде, да будемо за или против некога у нашим жалосним овоземаљским поделама, већ да изразимо пошту жртвама једног сразмерно малобројног, пријатељског народа којима дуго није било дато да се смире у општељудском признању свога страдања", навео је Николић.

Председник Србије је рекао да представници Србије, у време кад се политикантски неосетљиво манипулише и самим термином "геноцид", и када се осведоченим жртвама поновљених погрома и геноцида намеће улога починилаца, нису могли изостати са церемоније у Јеревану и изневерити милионе жртава.

"Нисмо смели и нисмо могли изостати, као што не пропуштамо и нећемо никада дозволити да нас приземне рачунице и наметнута 'политичка коректност' наведу да пропустимо свако достојанствено подсећање на страдања која су ратови и други сукоби наносили људима широм света, да се поклонимо пред гробовима који крију недосањане снове старих и младих, војника и цивила, жена и деце, којима су распомамљене силе мржње и зла сурово пресекле животну стазу", рекао је Николић.

Историчари процењују да је у Отоманском царству током и после Првог светског рата убијено 1,5 милиона Јермена, што историчари сматрају првим геноцидом 20. века.

Наследница царства, Турска Република, проглашена 1923, негира да је то био геноцид, већ да су то само жртве грађанског рата и немира током распада Отоманског царства, чији је број преувеличан, те да је погибије било на обе стране.

Састанци Николића на маргинама скупа у Јеревану

Председник Николић разговарао је у Јеревану на маргинама скупа посвећеном обележавању стогодишњице погрома над Јерменима, на одвојеним састанцима са председницима Јерменије, Кипра, Француске и Руске Федерације, саопштила је Служба за сарадњу са медијима председника Републике.

Са председником Републике Француске Франсоа Оландом председник Николић је разговарао о напретку Србије на путу европских интеграција.

Два председника сагласила су се да је Србија предузела значајне и храбре кораке ка реформи свог система и да одлучно иде путем ка пуноправном чланству у Европској унији.

Николић је истакао да би Унија могла, као знак добре воље, ускоро да отвори Србији нова поглавља, како би је охрабрила за све што је до сада предузела.

Николић и председник Руске Федерације Владимир Путин, којима је ово шести сусрет, разматрали су напредак заједничких пројеката.

Разговарали су и о перспективи будуће сарадње између српских и руских компанија, као и о заједничком обележавању Дана победе над фашизмом 9. маја у Москви.