Лобирање ускоро под контролом

Када успете да уђете у предворје, на пола сте пута да завршите посао. Тако, упрошћено, функционише свет лобирања. Владајућа коaлиција у Србији најављује закон о лобирању, којим би се та област уредила.

Посланик ЛДП-а Бојан Ђурић каже да је закон о лобирању у нашим условима посебно важан и потребан.

"Подсећам да ми у парламенту имамо посланике који су истовремено и директори великих предузећа. Та ситуација да ти људи или неки са стране могу на недозвољен начин да утичу на рад парламента кроз усвајање закона или неких других одлука", истиче Ђурић.

Бранко Ружић из СПС-а сматра да би класично лобирање доношењем закона требало да буде стављено у регулативу која би дозвољавала да се свако залаже за легитимне интересе одређених фирми у складу са законом.

Злоупотребе се дешавају и тамо где постоји дугогодишња законска регулатива. Тако се памти афера из 1994. године када је египатски бизнисмен Мухамед ел Фајед плаћао британске посланике како би прогурали његове захтеве.

Жеља српских парламентараца је да неформалне утицаје на доношење закона тек преточе у норму. Највећа опозициона партија мисли да то није изводљиво.

Борислав Стефановић из ДС-а оцењује да је жеља да се донесе закон о лобирању племенит захтев, али да у овом тренутку нема плодно тло, зато што је систем тако направљен да се сав утицај врши преко шефова партија, а посланици ту немају неки значајни утицај.

"Самим тим што шефови партија одлучују какви ће закони бити на дневном реду и амандмани и све остало, врло су ретки примери да посланици сами уобличавају амандмански процес и мењају ствари попут нас из ДС-а", истиче Стефановић.

Највећи лобистички центар у Европи је у Бриселу. Интересе своје земље, институције или компаније, према неким проценама, тамо заступа око 18.000 лобиста. Морално или не – и даље је дилема. Међутим, дилеме нема да се лобирањем посао лакше завршава. (Искуства српске дијаспоре у САД можете погледати овде)

Владимир Цвијан из СНС-а објашњава да је, с обзиром на велику потребу за евроинтеграцијама и поправљањем нашег имиџа у свету, важно да се види како то иде према центрима моћи да би се цео поступак учинио транспарентним.

Јавно финансирање

За успех лобирања неопходно је, пре свега, обезбедити средства. Правила налажу да новац који се за то издваја мора да буде јаван. Законом би требало да се установи и ко може да лобира за интерес компаније или државе.

Председник организације "Транспарентност Србија" Владимир Гоати каже да би лобисти требало да буду регистровани и да би морали да плаћају неку врсту пореза на добит.

"Осим што мора бити стручан, лобиста мора да има широку базу познанстава која се стиче у парламенту, па су то често парламентарци и чланови извршних органа. Некад та мрежа почиње да се плете на факултету", објашњава Гоати.

Америчка лобистичка пракса, стара готово 90 година, показује да су најпознатији лобисти бивши конгресмени, сенатори и службеници у Белој кући.

Хрватско друштво лобиста основао је бивши министар спољних послова Мате Гранић. Према предлогу још неусвојеног закона, тим послом неће моћи да се баве државници пет година после одласка с дужности.

Законе имају Црна Гора и Македонија, док је у Словенији лобирање уређено законом о интегритету и спречавању корупције.