Дан државности Србије

Централна свечаност поводом обележавања Дана државности одржана је у Дому народне скупштине, где је председник Борис Тадић уручио одликовања истакнутим појединцима и установама за нарочите заслуге у области спорта, културе, безбедности, медицине и науке.

Председник је одликовао 17 заслужних појединаца и институција, међу којима тенисера Новака Ђоковића, позоришног редитеља Дејана Мијача, театролога Јована Ћирилова, Акциони тим за лоцирање и хапшење хашких бегунаца, Српско лекарско друштво, Истраживачку станицу "Петница", доктора Миодрага Стојковића, као и поједине припаднике Жандармерије, Сектора за ванредне ситуације МУП-а и Војске Србије.

Председник Борис Тадић се, у име свих грађана захвалио, одликованима зато што "у овим тешким економским временима име Србије дижу у врх и због којих смо поносни".

Тадић је поручио је да је Дан државности Србије празник свих грађана Србије и дан када можемо да се подсетимо наших слободарских традиција и упремо поглед у наш зјаеднички регион Балкана.

"Данас желим да се захвалим свим одликованим, али и свим нашим уметницима, научницима, спортистима и другима који у овом тешким временима економских невоља стављају име Србије у врх светских догађаја на најпозитивнији начин, као што су то некада чинили Тесла, Миланковић, Пупин и други", истакао је Тадић.

Према његовим речима, Србија обележава годишњицу избијања Првог српског устанка - српске револуције и годишњицу доношења сретењског Устава.

"Данашњи дан славимо као дан уставности и слободарских традиција. Дан који означава столетни ход ка освајању личних права и слобода у Србији", рекао је Тадић.

Према његовим речима, Србија се данас истовремено сећа вођа српских устанака, вожда Карађорђа и Милоша Обреновића, али и апостола српске просвете и установности Доситеја Обрадовића, Божидара Грујовића, Ивана Југовића и Димитрија Давидовића - својих великана из Шумадије и Војводине.

"Тиме се на дан државности симболички обележава и јединство Србије, њена територијална целовитост и недељивост, обележава се слободарска традиција српског народа, али и поштовање свих грађанки и грађана Србије различитих етничких верских и културних идентитета", рекао је Тадић.

У име одликованих захвалио је Јован Ћирилов рекавши да је држава показала да препознаје вредности и изразио наду да ће одликовања бити подстицај да се настави даље у борби за праве вредности.

Ћирилов је указао да су многи грађани данас у тешкој материјалној ситуацији и да одликовани појединици и институције заједно треба да се залажу да се то превазиђе.

Новак Ђоковић је, на свечаности у Дому Народне скупштине, рекао да је поносан што је високо државно одличје примио у здању испред којег је са суграђанима прославио тренутак када је постао први тенисер света.

"Ја јесам сањао да подигнем пехар на Вимблдону, али нисам могао ни да помислим да ће ме моја земља одликовати овако великим признањем. Сада ме је мој народ задужио још више и не преостаје ми ништа друго него да наставим да нашу дивну земљу и даље представљам на најлепши могући начин", рекао је Ђоковић.

Он је, обраћајући се званицама на централној прослави Дана државности, поручио да се никада не смеју заборавити они који су данас постхумно одликовани.

"То није орден за мене, орден моме Срђану. То је орден читавом српском народу, орден грађанима Србије који на овај начин прихватају да је дати живот за пријатеља, жртвовати се за другога, величанствен чин", рекао је Раде Алексић отац постхумно одликованог Срђана Алексића.

Централну манифестацију обележавања отворила председница парламента Славица Ђукић Дејановић, која је у холу Дома Народне скупштине отворила изложбу "Устави Кнежевине и Краљевине Србије".

Један од експоната је и реплика Сретењског устава, која ће остати трајно изложена у парламенту.

Премијер Мирко Цветковић положио је на Опленцу ловоров венац и уз високе државне и војне почасти одао пошту вожду Карађорђу, вођи Првог српског устанка и првом владару обновљене Србије.

Цветковић је у цркви Светог Ђорђа, на Карађорђевом гробу, у име владе положио венац на којем пише: "Славом овенчаним прецима Влада Републике Србије".

Премијер је том приликом свим грађанима честитао Дан државности указавши на значај 15. фебруара, који се од 2001. године слави као државни празник.

Дан државности и 208. годишњица Првог српског устанка, обележени су у Марићевића јарузи крај Орашца, одакле је вожд Карђорђе повео устанике на ослобођење од османлијске власти.

У име Владе Србије венац на спомен обележје положио је министар културе и информационог  друштва Предраг Марковић, који је истакао да су достојанство и самопоштовање оно што ми данас славимо. Владика шумадијски Јован, уз саслужење свештенства шумадијске епархије, одржао је помен устаницима из 1804. године.

Дан државности Србије обележен је и у Косовској Митровици полагањем венаца на споменик погинулима у рату 1999. године у Косовско-митровачком округу.

Венце на споменик положили су представници локалне самоуправе и удружења бораца.

"Поред тога што данас славимо Дан државности, ми одајемо почаст свим Србима који су страдали на Косову и Метохији, а који су своје животе дали за одбрану територијалног интегритета и суверентитета Србије", рекао је председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић.

Слава устаницима 

Дан државности Србије слави се на Сретење у знак сећања на 15. фебруар 1804. године кад је у Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековног ропства под Турцима.

Убрзо после тога Срби су ушли у отворени рат са Турском, чију су војску неколико пута потукли. Највеће победе устаници су извојевали код Иванковца 1804. године, на Мишару и код Делиграда 1805. године.

Слом устанка почео је 1812. године пошто су Руси морали да се повуку због Наполеоновог похода на Москву. Потписан је Букурешки мир, којим је било предвиђено да Србија добије аутономију и да се Турци врате у Београд. Те услове Срби нису хтели да прихвате.

После тога турска војска напала је ослобођену територију из три правца. Отпор српских устаника сломљен је падом Београда 7. октобра 1813. године.

Иако угушен Први српски устанак утро је пут за даљу борбу Срба за ослобођење, која је настављена две године касније подизањем Другог српског устанка у Такову.

На Сретење, 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски устав и један од првих демократских устава у Европи.

Творац једног од најлибералнијих европских устава тог времена је Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустрије и кнежев секретар. У њему су биле изражене потребе српског друштва за еманципацијом, разбијањем феудалних установа и аутократске владавине.

Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.