Nema više čekanja – rizik, vreme je sada!

Cela liga i svi koji "gravitiraju" oko nje bili su iznenađeni, neki i iskreno šokirani. Mnogima nije bio jasan potez Udžirija, nisu shvatili njegovu ideju i zašto je rasturio tandem Lauri – De Rozan i odrekao se jednog od dva lica franšize da bi doveo igrača koji će se u timu verovatno zadržati samo jednu sezonu? Nametalo se pitanje – je li svojevrsno jednogodišnje "rentiranje" takvog imena vredno toga?

Ali Udžiri je gledao širu sliku, a ona ga je ubedila da je vreme za velike i krupne promene, prilagođavanje, regrupisanje i spremanje za verovatno poslednji pokušaj da se sa timom koji je u svom zenitu uradi nešto više od igranja plej-ofa samo na Istoku.

Naime, već tada se za Kavaja verovalo da će poslušati savete svojih novih karijernih savetnika i insistirati na odlazak u Los Anđeles, gde bi njegova i igračka ali i marketinška uloga bila povoljnija nego što je to bio slučaj u strogo organizovanom sistemu Grega Popoviča. I upravo je Popovič dao oružje Udžiriju da odigra ovaj potez – jasno je stavio do znanja zainteresovanim timovima za nezadovoljnog igrača da ne želi da ga trejduje u tim na Zapadu i tako direktno ojačava konkurente. To je bio prvi okidač za Udžirija.

"Pomislio sam da smo dostigli vrhunac sa ovim sastavom i da nam je bila potrebna promena. Ukazala mi se prilika da dobijem jednog od pet najboljih igrača u ligi, i ja sam je iskoristio. Znam da je mnogima sporan njegov ugovor koji traje još samo ovu sezonu i ne znam da li je ovo dobra odluka, ali rešio sam da rizikujem i da je donesem", rekao je Udžiri za dovođenje igrača koji je bio šampion sa Sparsima i MVP finala 2014, a koji je svojim tadašnjim igrama direktno skinuo jedan od četiri planirana prstena Lebrona Džejmsu u Majamiju.

Dobar katalizator u ovoj odluci bio je i sam Lebron (koji ih je prethodno gotovo sam eliminisao sa 4-0 i dikrektno uticao na brzi otkaz treneru Dvenu Kejsiju), koji je odlučio da napusti Klivlend i Istok, i da svoj talenat preseli u Kaliforniju i Los Anđeles lejkerse. Dakle, "kralj" Istoka je abdicirao i presto je ostao prazan, a Udžiri je na njemu video Kavaja i Reptorse.

Usledila je promocija i sve što ide uz to. Kavaj, inače vrlo ćutljiv i povučen momak, vešto je izbegavao odgovor na pitanje koje mu je najčešće postavljano – hoće li ostati u Torontu i nakon sezone koja je u toku, odnosno da li će potpisati novi ugovor sa timom. To je radio a i dalje radi jer ne želi da remeti ni sebe ni tim, iako je gotovo izvesno da će se na leto preseliti u toplije krajeve.

O kakvom tipu je reč možda najbolje govori to što je najupečatljiviji momenat sa mnogobrojnih razgovora Lenarda sa medijima ipak onaj deo u kojem ništa nije rekao, već se, konačno, nasmejao u javnosti. A smeh je upravo onakav kakav je i Kavaj – neobičan. No, vratimo se košarci.

Za igrača koji je u prethodnoj sezoni odigrao svega devet mečeva što zbog povrede, što zbog loših odnosa sa Popovičem i ljudima iz Sparsa, Kavaj je ovu takmičarsku godinu odigrao na izuzetno visokom, mnogi pozvani ljudi smatraju i MVP nivou. Ono što je još bitnije, ona još nije gotova i trajaće još najmanje desetak dana.

Kao što je poznato, Reptorsi su regularni deo sezone završili na drugom mestu Istočne konferencije iza Milvokija, sa skorom 58-24. Za to je najzaslužniji upravo Lenard, koji je u šezdeset odigranih mečeva (dakle 22 manje od maksimalno mogućih) beležio prosečno 26,6 poena, 7,3 skoka, 3,3 asistencije i 1,8 ukradenih lopti.

Učinak u do sada odigrane dve runde plej-ofa mu je još i bolji – 31,8 poena, 8,5 skokova, 3,6 asistencija i 1,3 ukradene lopte.

Međutim, ono što se ne vidi baš najbolje kroz oko statistike jeste njegovo liderstvo na terenu. Kavaj se ne libi da preuzme odgovornost na obe strane terena, a kada se mečevi rešavaju lopta u napadu je gotovo uvek u njegovim rukama. Tokom serije sa Orlandom (pobeda od 4-1) i tek završene protiv Filadelfije (4-3), Lenard je imao nekoliko ko "klač" momenata, odnosno direktno je i samostalno rešavao mečeve i situacije u korist svog tima.

Naravno, najupečatljiviji je i već sada istorijski šut za pobedu u majstorici polufinala protiv Siksersa, u poslednjem sekundu meča, iz veoma teške pozicije, van balansa i uz puno sreće (lopta je čak četiri puta "skakutala" po obruču pre nego što je prošla kroz mrežicu). Bitnost i veličinu tog pogotka dodatno pojačava podatak da je to prvi "buzzer beater", odnosno koš u poslednjoj sekundi za pobedu u istoriji sedmih utakmica plej-ofa.

Mora se biti iskren i jasno istaći da je u tom trenutku sreće imao i Kavaj, i svi oni kojima je stalo do Toronto reptorsa, ali i generalni menadžer Udžiri, koji je možda tako i nagrađen za to što je imao "petlju" da povuče riskantan potez za koji je znao da će biti silno kritikovan (kritike je dobio i kasnije tokom februara, kada je pored Marka Gasola iz Memfisa neuspešno pokušao da dovede i Konlija, i to u zamenu za drugo lice frašize sa početka teksta – Kajla Laurija, time znatno poremetivši atmosferu u timu).

Kockao se najbolji NBA operativac za 2013. godinu i isplatilo mu se bar za ovu sezonu, a ono najbitnije tek sledi – okršaj sa Janisovim Milvoki baksima za ulazak u veliko NBA finale, u kojem "dinosauri" sa severa nikada pre nisu bili. Iako se nije oglašavao, Udžiri je sigurno ponosan na sebe i svoju letošnju odluku – da po svaku cenu u ekipu dovede superzvezdu koja će biti sposobna da sama rešava mečeve i vodi tim ka zacrtanom cilju koji je najveći mogući, a koji su Reptorsi pre početka sezone u video-spotu za društvene mreže između ostalog opisali rečenicom – ovde smo da bismo ostali do samog kraja, poslednji.

Kocka je bačena 18. jula 2019. godine i još se kotrlja.

A da li je vredelo? Apsolutno. Bar za sada...

Marko LjUBOMIROVIĆ (Marko Ljubomirović)