Човек који је Леброну скинуо прстен

Кошаркаш који је америчку спортску јавност натерао да "велику тројку" Спарса (Данкан-Паркер-Ђинобили) претвори у "Fab four", тј. Фантастичну четворку. Својим сјајним партијама у последње три сезоне, а поготово у последње три утакмице Финала 2014, Кавај Ленард је отворио врата великој каријери у Ен-Би-Еју.

А шта је то толико посебно код овог момка? Има пуно ствари.

Рођен је у Лос Анђелесу 29. јуна 1992. године. Средњу школу похађао је у Калифорнији, а студирао на колеџу Сан Дијего Стејт.

После прилично добре две године, 2011. се пријављује на драфт Ен-Би-Еја, где га као 15. пика у првој рунди бирају Индијана Пејсерси. Међутим, није одиграо ни минут у Индијанаполису, јер је послат у Сан Антонио у трејду за Џорџа Хила и права на Еразема Лорбека и Дависа Бертранса.

Прво што се на њему да приметити тиче се његових "физикалија" - висок је 204 центиметра, али му је распон руку 222,5 центиметара, а дужина шаке невероватних 28,5 центиметара!

Управо подаци из последње две категорије омогућавају му да игра веома добро и агресивно у одбрани, о чему би највише могао да вам прича Леброн Џејмс.

Кавај своје физичке карактеристике користи и у нападу, па му шут, полагање, закуцавање или скок под противничким кошем нису страни.

На терену али и ван њега, Ленард важи за веома мирног и повученог младића, који не прича много. Многи у Тексасу, и навијачи и саиграчи а посебно медији, то користе за шалу. Међутим, Каваја то не погађа превише. Свој карактер и понашање не жели да мења, јер му очигледо и овако заиста добро иде.

Можда је та његова повученост, скромност и неизражено лидерство нагнала Индијана Пејсерсе да га трејдују за Џорџа Хила. Истина, Хил је много брже почео да се исплаћује Пејсерсима него Ленард Спарсама, али је исто тако јасно да ће "Мамузе" у дужем временском периоду имати на располагању одличног играча.

Наравно, свега тога не би било да није имао срећу да "падне шака" Грегу Поповичу, који је од њега створио оно што данас јесте.

Попович је за три године од играча који је важио за солидног дефанзивца и не баш познатог поентера, створио меч-винера који у најтежим тренуцима доноси најбоље могуће одлуке за тим. За те три сезоне, Ленард је са Поповичем и Спарсима три пута играо у плеј-офу са великим успехом (полуфинале, финале и сада титула).

Одиграо је Кавај веома слабе две прве утакмице у финалу - укупно 18 поена уз проблеме са личним грешкама.

А онда га је "Коуч Поп" позвао на разговор и рекао отприлике следеће:

"Пусти Тима, пусти Тонија, пусти Мануа - ти си тај! Ти си кључ! Ти ћеш нас одвести до прстена!" Управо је тако и било...

У следеће три утакмице Кавај је био ударна игла и носећа снага Спарса. Укупно је убацио 71 поен (29 - рекорд каријере, 20, 22), зебележио 28 скокова (4, 14 ,10), имао осам асистенција (2, 3, 2) и "украо" шест лопти (2, 3, 1), а што је најважније - зауставио вероватно најбољег играча данашњице Леброна Џејмса.

Титула МВП-ја финалне серије била је логична награда за такву игру. Он је то ласкаво признање добио са непуне 23 године, а међу најкориснијим играчима у историји финала млађи од њега били су само Меџик Џонсон и његов саиграч Тим Данкан.

Податак да је Кавај тек шести играч који је био најбољи у финалу а да никада није учествовао на Ол стар утакмици, говори о каквом успону је реч. Претходно је то пошло за руком Чонсију Билапсу 2004. године.

Након освајања свог петог шампионског прстена, Грег је рекао да ће будућност Спарса бити грађена управо око Ленарда:

"Током ове сезоне и плеј-офа ниједном нисам позвао акцију за Каваја. Ипак, то ће се променити."

Логика за овакво размишљање и те како постоји. Велика тројка је, и поред сјајних партија ове сезоне, на заласку каријере. Транзиција и трансформација је пред овим тимом, а Кавај се "ненаметљиво" наметнуо као будићи лидер.

То ће са собом носити много више медијске експонираности и није небитна ствар како ће се све популарнији "Шугар Кеј" носити са тим...