Kup je Niš!

Nišlije svojom organizacijom svake godine dokazuju da je zaslužuju. Primetan je progres iz godine u godinu, i ti mečevi imaju sve što je za spektakl potrebno – odličan teren, komforne i pune tribine i prateće sadržaje kako u samoj hali, tako i na promotivnim punktovima u gradu.

Južnjačka gostoprimljivost bila je vidljiva i osećala se na svakom koraku. Predusretljivost domaćina, kako onih direktnih tako i onih koji sa Kupom nemaju ama baš nikakve veze, jeste bila na najvećem mogućem nivou. Od pomoći oko orijentacije ("Gde je hala Čair?", svakako je najviše postavljano pitanje proteklog vikenda), pa do preporučivanja mesta gde se može kvalitetno pojesti i popiti, sa čime Niš (hvala bogu) nema problema. Preko dana bilo je teško naći mesto u kafićima u čuvenom Kazandžijskom sokačetu, dok se ista problematika uveče selila u pune mehane i kafane, ali one prave, sa dušom a bez "foliranja".

Organizatori i niški košarkaški radnici, ali i "gradski oci", kako Nišlije nazivaju ljude koji vode grad, sa razlogom dobijaju pohvale kada je organizacija turnira u pitanju. Ali na njihov račun moraju se uputiti i kritike, bar kada je reč o stanju niške košarke danas.

Već godinama najuspešnijeg lokalnog kluba Konstantina nema među učesnicima turnira. S obzirom na to da ga nije često bilo tu kada je bio član najvišeg domaćeg ranga (KLS), i ne očekuje se da to bude sada kada je drugoligaš. Ostali klubovi nisu ni blizu tog nivoa. 

Nameće se pitanje kako u gradu od 300.000 stanovnika nije moguće imati makar jedan stabilan, organizovan i u srpskim okvirima uspešan klub. Da li su problem samo finansije, ili ima i (ne)rada, (ne)ozbiljnosti, (ne)odgovornosti? Je li toliko primamljivije i lakše snagu, energiju, novac i logistiku usmeriti samo na organizovanje finala Kupa i nakon toga se povući "u svoja četiri zida" do narednog februara? Nije li to hod linijom manjeg otpora? I kako ta i takva košarkaška atmosfera i realnost utiče na budućnost niške, regionalne i srpske košarke i nekog potencijalnog novog Stefana Jovića...

Kako se moglo čuti od meštana, privreda u gradu je u blagom usponu. Stranih investitora je sve više, a sa time i više novca u opticaju. Ali potrebno je da, pored vidljivo boljeg života građana, ta ostvarena dobit privrednog sektora bude ostavljena u gradu, u vidu pomoći sportskim, u ovom slučaju košarkaškim klubovima i tako vratiti zajednici, koja očito sama ne može, a možda i ne ume.

Novo i staro

Što se ovogodišnjeg turnira tiče, obeležili su ga novi učesnik i stari osvajač.

Debi na velikoj sceni imala je ekipa Svetog Đorđa iz Žitišta, tima koji igra u Srpskoj ligi i koji čine mahom igrači kojima košarka nije profesionalni poziv, već imaju i svoje redovne poslove u fabrikama, radnjama, javnim ustanovama… 

U četvrtfinalu igrali su protiv FMP-a i ubedljivo poraženi, sa više od 50 poena razlike. No, to ih nije potreslo, i iz Niša nose samo lepe utiske, jer su uradili istorijsku stvar.

Projektovano finale odigrali su beogradski "večiti" rivali, a drugu godinu zaredom crno-beli su bili uspešniji. Ipak, uzbuđenja nije manjkalo, pa je ne baš preterano kvalitetna utakmica odlučena u poslednjim sekundama, pošto je dva slobodna bacanja realizovao Partizanov stranac Lendejl, nakon što dosuđen faul Beronu na svega dve desetinke pre kraja, pri nerešenom rezultatu. Australijanac je ukazanu priliku iskoristio i trofej je ostao u posedu ekipe Andree Trinkijerija, ponajviše zahvaljujući dominaciji u skoku i boljoj koncentraciji u presudnim momentima.

U Zvezdi nakon meča nisu krili nezadovoljstvo deljenjem pravde u finalu, navodeći da je sudijska trojka tendenciozno donosila odluke uglavnom na štetu crveno-belih. Nedosuđeni faul u napadu Renfroa, nesviranje osam sekundi za prenos lopte istog igrača i nesankcionisanje prekšaja nad Perperogluom samo su neke od situcija koje su ekipu sa Malog Kalemegdana uznemirile, pa se igrači nisu pojavili na ceremoniji dodele medalja za drugo mesto, a izjavu je posle meča iz tabora srpskog šampiona dao samo predsednik kluba Nebojša Čović, nazvavši dešavanja u finalu sistemskom krađom.

Sa te strane ne zaostajemo za najboljim evropskim zemljama, s obzirom na to da su zbog razočaranja u suđenje napuštanje nacionalnih liga ovog vikenda najavili grčki Olimpijakos i španski velikan Real Madrid, oba zbog dešavanja u Kupu.

Kako god bilo, Niš je još jednom položio ispit i zaslužio da se oprostimo sa željom da se ponovo vidimo.

Dogodine u Nišu, jer Kup je Niš!