Velika nagrada Montreala – mrmoti, beskrajni pravci i visoki ivičnjaci

Što je potpuno normalno za mesto koje je i pre nego što je Formula 1 prvi put ovde stigla 1978. godine već bilo slavno.

Dve godine pre toga, Notr Dam je ugostio veslačka takmičenja tokom montrealske olimpijade, ali još bitnije, 1967. godine ovo veštačko ostrvo bilo je dom Svetske izložbe, događaja zbog kojeg je i stvoreno nekugodina ranije, korišćenjem iskopanih stena prilikom izgradnje metroa.

Danas je ostalo malo tragova te manifestacije, osim zgrade kazina koja je konstruisana od delova francuskog i kvebečkog paviljona, odnosno okrugle staklene Biosfere (na susednom ostrvu Sent Elen) u kojoj je danas Muzej životne sredine a nekada je bila dom američkog paviljona.

Za razliku od države koju je predstavljao, do danas je preživeo i nekadašnji jugoslovenski paviljon (nalazio se u samoj sredini ostrva, u visini pravca između krivina 7 i 8 na jednoj strani, odnosno pravca pred poslednju krivinu na drugoj strani ostrva), doduše preseljen u hiljadu i po kilometara udaljen Grand Benk, na Njufaundlendu, gde i dan danas služi kao zgrada pomorskog muzeja, ali to je već neka potpuno druga priča.

A priča koja nas danas zanima je kako će proći deveta runda šampionata koji se polako ali sigurno pretvara u bajku za, i kod nas brojne, navijače Maksa Ferstapena, odnosno noćnu moru za, još brojnije, navijače pod barjakom sa amblemom propetog konjića.

Još od Imole, kada je započeta aktuelna pobedonosna serija Red Bula, čiji vozači su trijumfovali na prethodnih pet trka, nemoguće je oteti se utisku da su takvom rezultatu gotovo podjednako doprineli fantastični RB18, genijalni Ferstapen i solidni Perez, ali i užasni potezi Ferarija i njegovih vozača.

Sama činjenica da je Lekler u tako kratkom periodu uspeo da – ponajmanje svojim greškama – prednost od 46 bodova pretvori u zaostatak od 34 poena je dovoljna za ozbiljan festival češkanja po glavi u Maranelu, ali kada se malo dublje zagrebe po površini slika postaje još gora za tifoze.

Lekler je mogao – ne, morao – da trijumfuje na bar dve od tri prethodne trke ali je u Barseloni i Bakuu odustajao dok je bio vodeći usled problema sa motorom, dok ga je u Monaku u tome sprečio monumentalni fijasko sa tajmingom odlaska na zamenu guma.

Uz kontinuirane greške koje Sainc pravi gotovo iz trke u trku, cela situacija je kulminirala u Azerbejdžanu gde je tim doživeo dupli mehanički kvar (hidraulika kod Španca, odnosno motor kod momka iz Monaka), po prvi put još od 2009. godine pa sada u generalnom poretku zaostaju za glavnim rivalima neverovatnih 80 bodova, iako je na prethodnih osam trka Ferari osvojio čak šest pol pozicija.

Povrh svega, Lekler će u Montrealu morati da krene iz poslednjeg reda, zbog prekoračenja dozvoljenog broja upotrebljenih komponenti pogonskog sistema, pa će prva prava prilika da se nekako zaustavi pobedonosni pohod crvenih bikova doći verovatno tek na Silverstonu, prvih dana jula.

Da stvar za Red Bul bude još bolja pobrinuo se jedini preostali potencijalni rival, Mercedes, čiji W13 posle probuđene nade u Barseloni ponovo deluje kao automobil nedostojan trokrake zvezde.

Ipak, da Kristijan Horner ne pretera u neukusnom likovanju pobrinula se posle Bakua FIA izdavši tehničku direktivu kojom je najavila izmene u konstrukciji automobila u cilju smanjenja sada već notornih aerodinamičnih oscilacija (prostije rečeno truckanja) koje na pojedinim pravcima – i u pojedinim ekipama – postaju toliko izražene da u paru sa izuzetno tvrdim ogibljenjem aktuelne generacije automobila Formule 1 počinju da predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje vozača.

Takav potez svetske automobilske federacije nije bez kontroverzi (koje su neizbežne svaki put kada se pravila menjaju usred sezone), pre svega zbog nejasnog načina na osnovu kojeg će se određivati koliko na truckanje utiče dizajn automobila, a koliko karakteristike samih staza, odnosno podešavanje automobila.

Oni koji u svemu prepoznaju neku teoriju zavere bi ipak pre nego što krenu sa pričama o favorizovanju Mercedesa morali da se sete da smo i u prethodnoj eri automobila koji su prianjanje generisali korišćenjem takozvanog efekta tla (eng. "ground effect") vozači imali gotovo identične probleme, pa je i tada svetska federacija intervenisala i za 1983. godinu donela potpuno nova pravila kojima je ovakav aerodinamični koncept bio zabranjen.

Šta će FIA ovog puta smisliti – i još važnije kako će ukoliko nešto i smisle to kontrolisati – je za sada nejasno pa stoga nema ni potrebe špekulisati kakvi bi bili potencijalni efekti na kompetitivni poredak u šampionatu odluke koja možda na kraju i neće biti doneta.

Umesto toga, hajde da vidimo šta će nam doneti današnja trka na stazi koja ne prašta greške nažalost čak ni mrmotima koje izvan ovog jednog vikenda u godini mnogo manjom brzinom pojuri još samo poneka crvena lisica koja je u park Žan-Drapo naseljena kako bi kontrolisala preterano veliki nakot glodara.

I mada možda više nikada nećemo gledati trku koja bi se po uzbudljivosti mogla meriti sa Velikom nagradom Kanade iz 2011. godine notorno visoki ivičnjaci i preteći zidovi staze "Žil Vilnev" uvek mogu da iznedre poneko iznenađenje.

Uostalom, u prethodnih 40 izdanja, manje od polovine pobeda na Notr Damu je zabeleženo sa prve startne pozicije. Sa koje danas, za promenu, kreće aktuelni svetski prvak.