Dan kada smo svi tifozi

Da me ne shvatite pogrešno, Luis, Toto i ekipa su ovakav rezultat apsolutno zaslužili i ako se sve završi već danas u Ostinu sportska pravda će biti zadovoljena. Ali titula na tri trke do kraja, u godini u kojoj su Srebrne strele naspram sebe imale fantastični SF71H (da je imao jači pogon i RB14 bi potpao pod ovu kategoriju) deluje kao još jedna u nizu propuštenih prilika, kako za Skuderiju, tako i za samu Formulu 1. Dugogodišnja dominacija jedne ekipe, kako god se ona zvala, nikada nije dobra za sport a dugoročno gledano ni za samu ekipu. Niko ne želi namerno da gubi, ali višegodišnjim uzastopnim pobedama istog tima gubi ceo sport pa sa njim neizbežno gubi i ekipa koja pobeđuje. Primera je puno, ne moramo da se vraćamo u osamdesete i dominaciju Meklarena, devedesete kojima je vladao Vilijams ili rane dvehiljadite kada je Ferari držao master klas. Dovoljno je da se setimo koliko brzo je Red Bul prešao put od simpatičnog netradicionalnog autsajdera do ekstremno iritantnog dominatora pa da razumemo zašto peta uzastopna titula za Mercedes osim samih momaka iz Breklija i tvrdokornih fanova Luisa Hamiltona neće baš inspirisati mnogo navijača širom sveta.

Jučerašnje kvalifikacije su, sasvim slučajno, idealno demonstrirale ovakav sentiment. Ako zanemarimo zasluženu kaznu koja će Fetela danas spustiti iz prvog u treći red (usled ignorisanja crvene zastave na slobodnom treningu u petak), najbrža trojica su krug od pet i po kilometara završila uz razliku od sedam stotinki - vremenski period koji ljudsko oko ni ne može da detektuje, te nivo konkurentnosti koji u bilo kojem sportu može samo da se sanja. A Mercedes je svejedno došao u situaciju da titulu (možda) obezbedi tri trke pre kraja, zbog čega je u isto vreme i - kako ih prošli put krstih - Najbolji tim na svetu i onaj kojeg volimo da mrzimo.

Zbog toga mi je krivo. Ne zbog titule za one koji su je zaslužili. Zbog tih sedam stotinki u koje staje čitav šampionat; zbog Binotovog remek dela kojem Seb, Kimi, a bogami i Arivabene nisu dozvolili da u istoriju ode uz hvalospeve na koje ima pravo bar koliko i Elisonov W09; zbog Ostina, Meksika i Sao Paula, ne samo autodroma na kojima toliki nivo konkurentnosti rezultira obično spektakularnim i neizvesnim trkama, već i čitave hemisfere fanova koji nisu zaslužili da gledaju nadmetanja koja više ne odlučuju ni o čemu bitnom.

E sad, naravno da nada uvek postoji. Možda više ne da će Fanđa stići Seb pre nego Luis, ali da će se krunisanje odložiti bar do autodroma sa najtužnijim imenom na svetu? Skroman, dostižan cilj, ako mene pitate. Evo i recepta. Da Kimi prvi put posle 37 trka nekoga pretekne u prvom krugu i na mekšim gumama odjezdi van domašaja Hamiltonovog „undercut"-a. Da Seb svojoj agresiji dok se probija kroz karavan doda samo zrno opreza pa se tako reši Botasa bez kontakta - Rikardo bi mogao da plati punu cenu hendikepa u pogonu - i dobije neometan pogled na Hamiltonovo zadnje krilo. I da onda ostane da još samo mrmot zavije čokoladu.

E sad, ako ne verujete u bajke, preostaje vam uvek uživanje u čudima „garbage time"-a, u nas u poslednje vreme poznatijeg i kao perioda u kojem Bobinator pokazuje da je najbolji košarkaš na svetu svih vremena. Preneseno u svet Formule 1, to otprilike izgleda ovako: pobeda za Botasa ukoliko Seb naiđe na nepredviđene teškoće; možda čak i za Kimija u istom zlosrećnom scenariju za Nemca; prvi podijum za Rikarda još od onog sunčanog majskog dana u Monte Karlu; Toro Roso iz zadnjeg reda do bodova zahvaljujući Hondinom novom agregatu; ili (nastavi nevažni niz)...

I sve je to divno i krasno, ali igranje za utešnu nagradu nikad ne može zameniti uzbuđenje koje donosi glavna premija, pa ukoliko ne želimo da do kraja gledamo tri revijalne trke danas smo svi navijači Skuderije. Vi, koji gajite animozitet prema Maranelu još od traumatičnih godina na početku ovog milenijuma. Vi, koji zdušno navijate za Hamiltona jer znate da je najslađa pobeda golom u nadoknadi vremena. Vi, koji čekate da konačno stigne Maksova sezona jer vam nije u interesu da Luis rekorde postavi isuviše visoko. I vi, koji volite ovaj sport i želite mu da bude uspešan čak i ako u aktuelnoj generaciji vozača ne vidite prave zamene za Šumahere, Sene, Mensele, Pikee i Laude vašeg detinjstva. Da, čak i ja. Forza Ferrari!