U zemlji vatre

Utemeljen na bogatim nalazištima nafte i prirodnog gasa, moderni Azerbejdžan je ubrzo po sticanju nezavisnosti krenuo u agresivnu kampanju promene imidža zemlje na granici Evrope i Azije. Pesma Evrovizije 2012. godine, prve Evropske igre tri godine kasnije i Evropsko prvenstvo u fudbalu koje u kavkasku državu stiže 2020. godine iskorišćeni su kao platforma za promovisanje zemlje čiji je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika danas za oko 75% veći nego u našoj zemlji. Nije stoga nikakvo čudo što su bogati domaćini u Berniju Eklstonu pronašli još jednog saveznika u promovisanju Azerbejdžana, nakon što su sa promućurnim Englezom potpisali sedmogodišnji ugovor kojim su se obavezali da za organizaciju trke Formule 1 plate blizu 50 miliona funti. Godišnje. Tako smo posle pauze od 4 godine ponovo dobili fantomsku Veliku nagradu Evrope, a država na obali Kaspijskog mora je postala 32. zemlja na svetu u kojoj se vozi trka Formule 1.

Iako je nezahvalno prognozirati, čini se da će nova staza u jedinoj svetskoj prestonici koja se nalazi ispod nivoa mora u kalendar uneti neke elemente koje nismo imali prilike tako često da viđamo. Nominalno gradska staza, koja dužinom od 6 kilometara vijuga pokraj glavnih znamenitosti Bakua - uključujući tvrđavu iz dvanaestog veka pod zaštitom Uneska, nove moderne višespratnice ali i bivši Sovjetski dom - omogućava maksimalne brzine koje prelaze 350 kilometara na čas, što u kombinaciji sa betonskim zidovima koji oivičavaju veći deo staze predstavlja po mnogo čemu jedinstven izazov za vozače. Uz, za nove, pogotovo gradske staze, uobičajene dečje bolesti - kao što su problemi sa novopostavljenim ivičnjacima ili nesnalaženje neiskusnih redara i mehanizacije oko staze - to obećava poprilično posla za Bernda Majlendera u nedelju, što i nije tako loša vest za gledaoce, pod uslovom da bezbednost učesnika trke, redara i publike ne bude ugrožena.

Mišljenja vozača su za sada podeljena, pa smo tako slušali i da je staza „jedna od najzahtevnijih" (Perez), ali i „dosadna kao vožnja autoputem" (Hamilton), pa nije baš najjasnije čemu bi trebalo da se nadamo ovog vikenda.

Ono što jeste jasno, makar na osnovu prvih slobodnih treninga u petak, je da automobili sa agregatom koji nosi simbol trokrake zvezde dominiraju, što nije neočekivano na tako brzoj stazi. Niska pozicija Red Bula i Ferarija, čiji vozači u petak nisu bili u istoj klasi sa fabričkom ekipom Mercedesa ipak predstavlja iznenađenje, pa su Fors Indija i Vilijams pomalo neočekivano iskočili u prvi plan, a čak ni Meklaren nije izgledao loše. Ipak, za bilo kakva predviđanja je isuviše rano, budući da timovi još uvek uče stazu i traže najbolja podešavanja, pa će kvalifikacije koje se voze u subotu od 15 časova po našem vremenu biti prilično interesantne.

Vozačima će tokom vikenda na raspolaganju biti srednja, meka i super meka mešavina, što deluje kao pomalo konzervativna odluka Pirelija, pa neće biti neobično da vozači tokom trke odu na samo jednu zamenu guma. Na stazi se nalaze dve DRS zone pa preticanje ne bi trebalo da predstavlja problem, što otvara mogućnost i alternativne taktike za određene timove.

Trka u nedelju počinje u 15 časova po našem vremenu, što je kompromis koji je morao da bude napravljen budući da će u isto vreme, na drugom kraju Evrope upravo tada kroz cilj proći pobednik najprestižnije trke u jednoj drugoj trkačkoj kategoriji, ali to je već neka druga priča.