Јанковић: Нисмо машине, још Ју-Ес опен, па ћемо видети

"Ја јесам борбена и волим овај спорт и волим да се такмичим, али, нажалост, моје тело ми не омогућава да играм на овом нивоу. Повреде ме убијају у појам, изгубила сам и самопоуздање и вољу уопште и мотивацију. Прошле године сам имала две руптуре на пекторалном мишићу, а ова леђа ме већ дуже муче, само што је сад постало озбиљније, хронична упала, што је вероватно од 17 година играња на туру, на бетону", изјавила је Јанковићева за Глас Америке.

Практично сви српски тенисери, који су у последњих 10 година овај спорт учинили изузетно популарним муче се са повредама, а Јелена сматра да је то у неку руку нормално, јер, како каже "нисмо машине".

"Не волим да кукам, али сад сам стварно дошла до стадијума да ми је тешко да издржавам ове напоре. Ево овде, играла сам, добила сам сет, и онда да не могу да наставим да играм меч. Мене то боли, јер ја нисам тип који воли да предаје мечеве, увек играм до краја, али ствано не могу... А, нажалост, ето и Ноле и Виктор и Јанко, сви имају неке своје проблеме, вероватно од свих тих напора које имамо свакодневно, од путовања, јер наш начин живота је изузетно... необичан, и у неку руку и нездрав."

Тренутно 69. тенисерка света још не зна шта је чека у наставку сезоне, али је сасвим сигурно да ће паузирати неко време.

"Ја бих волела ако бих некако могла да се оспособим колико-толико да одиграм Ју-Ес опен, па онда видећемо. Не могу да обећам, нисам још направила конкретне планове шта даље, шта ми је чинити, али морам нешто да предуземем, овако само мучим и себе, а и ову публику. Грехота, људи дођу да навијају и стварно имам пуно фанова широм света, који ме подржавају, али, нажалост, нисам способна, нисам у ситуацији да пружим оно што бих могла да се осећам добро", закључила је Јанковићева.