Нема кошарке за старце - Лејкерси се распадају и пре него што су се саставили

Изгледа да ни повратак Леброна Џејмса на паркет након дуже повреде, није био од помоћи Лос Анђелес лејкерсима, који су везали и трећи пораз на турнеји по источној обали САД.

Након распада против Чикага и Милвокија, "језераши" су упрскали Лебронов повратак и били убедљиво поражени на гостовању у Бостону од љутог ривала, па у досадашњем току сезоне имају више пораза, него победа (8-9).

Леброн Џејмс и Ентони Дејвис донели су Лејкерсима дуго чекану титулу пре две сезоне, али чињеница је да у прошлој, а поготово у овој, не делују као екипа са шампионским амбицијама и партијама.

Бројне кадровске промене, нису превише донеле Лејкерсима, па осим тога што су Џејмсова репутација и сама каријера угрожени, делује да кола најтрофејније франшизе иду нагло низбрдо, а да кочнице не раде.  

Потпуно нов тим 

Лејкерси су довели 14 нових играча, а само тројица из прошле сезоне налазе се и у овогодишњем ростеру (Џејмс, Дејвис, Хортон-Такер).

Сигурно да је то један од главних разлога због којих тим из Лос Анђелеса делује веома раштимовано на почетку нове сезоне.

Ипак, ради се о доста повратника (Рондо, Хауард, Ариза, Бејзмор, Бредли, Елингтон), па је заиста несхватљиво и зачуђујуће колико је наведеним играчима потребно времена, простора и шутева, да се привикну на нову екипу и терет који она носи.

Огромну улогу у њиховим лошим партијама игра одбрана, нешто што је био печат екипе која је пре тек нешто више од годину дана освојила НБА лигу.

Највише замерки, НБА аналитичари, али и навијачи ЛА Лејкерса имају на центарску линију.

Обећавало је то што су Лејкерси прошле сезоне довели Монтрезла Херела, Андреа Драмонда и Марка Гасола, који су уз Дејвиса на папиру представљали страх и трепет у рекету.

До испуњења потенцијала није дошло, али многи наводе да су "језераши" морали да задрже бар једног од поменутих центара, јер се у досадашњем току сезоне Деандре Џордан и Двајт Хауард не показају као спремни и способни да им се повери много минута на паркету. 

Ефекат Расела Вестбрука

Звучало је веома занимљиво када се сазнало да су Лејкерси ушли у трејд разговоре са Вашингтоном око повратка Расела Вестбрука у Лос Анђелес, град у којем је одрастао и у ком се школовао. 

Било је познато да се један од најспецифичнијих играча у историји НБА лиге врло добро слаже са Леброном и "Обрвом" и да би његов долазак у Лејкерсе значио да је Леброн спреман да закорачи у другом правцу у својој каријери.

На крају, Лејкерси су се одрекли поменутог Херела, али и Кузме и Калдвела Поупа, па је Вестбрук и званично дошао "кући" (иако никада није играо за Лејкерсе).

Велика прашина подигла се око стварања нове велике тројке у НБА лиги, као и око тога да ће Леброн напокон моћи да препусти организацију напада, пренос лопте, али и испуњавање свих статистичких колона неком свом саиграчу.

Скептицизма је било, а како и да га не буде када се зна да је Вестбрук већ годинама катастрофалан шутер, а узевши у обзир да Џејмс и Дејвис свој нападачки репертоар базирају на поенима из рекета, било је јасно да ће се тешко решити енигма "спејсинга", односно позиционирања и ширења у нападу.

Од првог минута у предсезони, испоставило се да је бојазност била основана.

Расел Вестбрук је испоручивао неке добре партије и статистике, чак и трипл-даблове, али број његових изгубљених лопти (параметар у којем предводи читаву лигу) који је знао да иде и до 11 у пар утакмица, као и веома лош шут са дистанце, донели су више штете, него користи Лејкерсима у досадашњем току сезоне.

Упркос исписивању историје НБА лиге, нестварним бројкама и достигнућима - Расела Вестбрука са разлогом прати лоша репутација већ годинама.

Многи наводе да је он главни кривац због одласка Кевина Дурента из Оклахоме, потом за неуспехе са Тандерима у времену када су му саиграчи били Пол Џорџ и Кармело Ентони, односно касније Џејмс Харден у Хјустону и Бредли Бил у Вашингтону.

Иако је Вестбрук у последњих пар мечева успео да поправи статистику и генералну импресију његових партија и залагања, очигледно је да се он не може најбоље уклопити у овај ростер Лејкерса, те да су Роб Пелинка и Леброн Џејмс погрешили што су уместо Демара Дерозана, Бредлија Била, или Бадија Хилда, у своје редове довели Расела Вестбрука.

No Country (Basketball) for Old Men

Наслов популарног филма Итана и Џоела Коена потпуно приличи овогодишњим ЛА Лејкерсима.

Тим из Калифорније убедљиво је најстарији и најискуснији у читавој НБА лиги ове сезоне.

Лејкерси у свом ростеру имају играче који имају:

37 година: Кармело Ентони
36 година: Леброн Џејмс, Тревор Ариза
35 година: Ражон Рондо, Двајт Хауард
33 године: Расел Вестбрук, Деандре Џордан, Вејн Елингтон
32 године: Кент Бејзмор
30 година: Ејвери Бредли

Искуство које ови играчи имају, испоставило се као мач са две оштрице, који из ноћи у ноћ убоде и противника, али и саме "језераше".

Ветерани екипе и пре почетка сезоне, али и током ње, троше огромну енергију и речи, правдајући се да њихово искуство доноси толико тога, као и да ће у огромној мери помоћи када буде најпотребније - и финишу сезоне. 

Уколико заиста верују у то, боље би им било да је тако, јер у досадашњим партијама, знатно више им је одмагало.

Лејкерси не делују као екипа која може да трчи са знатно млађим ривалима, а познато је колико су трчање и генерално атлетицизам битни у данашњој кошарци.

То се највише могло видети у утакмицама које су Лејкерси управо због старости играча и физичке спреме изгубили.

Наиме, у пет од осам пораза ове сезоне, Лејкерси су имали двоцифрену предност.

Истичу се два пораза од Оклахоме, у којима су водили са 26 и 19 поена, али и најновији пораз који је дошао од Бостона, упркос вођству од 14 поена у првом делу меча.

Посебно у тим, али чак и у утакмицама у којима су излазили као победници, могло се видети да Лејкерси имају огромних проблема са енергијом, али и дисциплином, тј залагањем.

Често се могло видети да неко од ветерана заспи у одбрани, не загради играча који иде на офанзивни скок, одустане од трчања назад након промашаја или изгубљене лопте, или једноставно превише играча изгледа уморно, што зна да директно резултује серијом поена противника.

Уколико Лејкерси желе да им искуство помогне у плеј-офу, мораће добрано да се потруде да уопште догурају до истог, поготово узевши у обзир да је и ове године активно правило о плеј-ину. 

Повреде непријатељ број један

И поред свих поменутих невоља у редовима Лејкерса, утисак је да се можда и главни разлог за њихова лоша крије у повредама.

Лејкерси ни прошле сезоне нису имали среће када су у питању што ситне, што крупније повреде, али утисак је да је ове сезоне то још горе.

Повређују се и стари, али и млади, повређују се играчи на свим позицијама, у свим ситуацијама, па тренер Френк Вогел није ни могао да уигра екипу, пошто сваку утакмицу, али и полувреме, мора да започиње са различитим играчима.

Леброн Џејмс пропустио је 50 одсто досадашњих утакмица, док Кендрик Нан и Тревор Ариза још увек нису уписали дебитантски наступ ове сезоне. 

Због неколико повреда, дуже од бар две утакмице морали су да паузирају: Дејвис, Рондо, Хауард, Елингтон, Хортон-Такер, Монк, Ривс, Бејзмор...

Релативно је рано причати о амбицијама и успеху Лејкерса ове сезоне, али овај тим доста подсећа на онај Кливлендов из 2018. године.

Наравно, не по томе што може да дође до НБА финала, већ по томе што би последњег дана трејд прелазног рока, врло лако могли да видимо тоталну реконструкцију и Лебронов растанак са пријатељима (тада са Вејдом и Томасом, сада са вероватно Вестбруком)

Мали је узорак утакмица да би се правиле веће прогнозе, али да Лејкерси не делују као конкурент, не за шампионски прстен, већ за било шта даље од прве рунде плеј-офа, то постаје све очигледније.

Ипак, време и рад су пред њима, а остаје да видимо у каквом ростеру и расположењу ће ова екипа дочекати крај сезоне.