Недостатак храбрости који ће Јокића и Денвер коштати титуле

"Денвер покушава да у финишу трејд-дедлајна направи договор око Џруа Холидеја". Неколико извора добро упућених у дешавања у НБА лиги (пре свих И-Ес-Пи-Ен) емитовали су ову информацију почетком фебруара. 

Међутим, председник кошаркашких операција Пеликанса Дејвид Грифин и руководство тима из Њу Орлеанса нису попустили, те нису пустили свог првог плејмејкера са плеј-оф искуством да промени средину.

Да јесу, Денвер би од озбиљног постао један од најозбиљнијих канидата за титулу са Запада. Овако, уз мало промена и "ситних" трејдова јесте освежио састав, али није га значајно унапредио.

Што наравно не значи да нису кандидати. Напротив. Јесу, јер имају солидно али и болно искуство из 2019. године.

Наравно, и да је Холидеј дошао, игра Нагетса би се и даље "вртела" око Јокића, као што ће то бити и у будућности.

Српски Ол-стар центар је после мучења на почетку сезоне, у новој години пронашао свој препознатљив ритам, бројке су почеле да расту, а све је кулминирало наградом за играча недеље у Западној конференцији.

Али, са Холидејом, којем је прошла сезона била статистички најбоља у каријери (21.2 поена по мечу), и Николина и игра целог тима добила би нову димензију, са још бољим "пик ен ролом" и неупоредиво бољом одбраном, пошто најстарији од браће Холидеј важи за "елитног дефанзивца" (две последње сезоне у низу у најбољем дефанзивном тиму лиге).

Без херца 

Ипак, чини се да је руководство франшизе из Колорада пропустило прилику да направи следећи корак.

Односно, да након серије одличних потеза и избора на ранијим драфтовима (Јокић, Мареј, те недавно Мајкл Портер џуниор) једним великим трејдом донесе тиму екстраквалитет и покуша да уради нешто слично оном што је Торонто предвођен Масајом Уџиријем урадио прошле сезоне, односно да из другог плана озбиљно нападне прстен.

Овако су Малик Бизли, Хуанчо Ернангомез и Џаред Вандербилт замењени Кеитом Батес Диопом, Ноом Вонлејом и Шабазом Нејпиром, који је напослетку након додатне размене послат у Вашингтон за Џордана Мекреа.

Злобници би рекли "ништа за ништа". Ипак, када се мало дубље погледа, може се видети идеја вођства тима из "Пепси центра".

Наиме, ти потези имају логичку основу. А у датој ситуацији, када Њу Орлеанс није желео договор под понуђеним условима (наводно су уз три горе поменута трејдована играча Нагетси нудили и један пик прве рунде), једино што је било битно "фронт офису" јесте да покуша да се "реши" играча који су најавили да будућност не виде подно Стеновитих планина, и да доведу играче који могу попунити неке рупе које евидентно постоје.

Но, не треба занемарити оно што екипа Мајка Мелоуна има, а то је пре свега карактеристичан "европски" стил, са пуно додавања и одличним протоком лопте, са квалитетним шутем за три поена и прилично добром транзицијом у оба правца.

Уз то, "хемија" која постоји у екипи је изузетна, играчи се одлично разумеју и допуњавају, а умеју и да се "скупе" када је тешко, као што је то недавно био случај у Јути, када су меч у гостима против једног од главних ривала на Западу добили са свега седам играча.

Међутим, да ли је све горе наведено довољно за титулу? Вероватно не. Мада би сви, па и аутор ових редова, волели да се та прогноза у јуну покаже као погрешна...

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (LjubomirovicM)