Фајнал-фор Евролиге, четири гиганта у борби за један трофеј!

Ова четири гиганта су укупно чак 19 пута освајала Евролигу. ЦСКА ће покушати да до финала и одбране трофеја дође преко Олимпијакоса, а познато је да их Московљани никада нису победили на финалном турниру, док Фенербахче у нови поход на титулу креће мечом против Реала, првопласираног у регуларном делу сезоне.

Више пажње у односу на остале екипе ове године биће усмерено на Фенербахче. Тим из Истанбула је домаћин и велика су очекивања турске, али и европске кошаркашке јавности, која жуто-плаве види као благог фаворита, а тренер Жељко Обрадовић је један од главних разлога.

Уз пуну арену која ће навијати за њих, Фенер ће мотив више имати и у жељи за реваншом и осветом за прошлу сезоне, када су их секунде делиле од освајања трофеја.

Тим сачињен од великог броја веома квалитетних странаца са клупе предводи најтрофејнији стручњак Европе. Међутим, као што може бити предност, домаћи терен и те како може створити додатни притисак, јер би евентуални нови неуспех овог скупог турског пројекта вероватно потпуно променио састав екипе из Истанбула наредне сезоне. Ипак, навијачи најбоље екипе из Турске имају чему да се надају, јер су предвођени играчима попут Богдановића, Веселог и Јуда, који су до сада одлично играли.

На путу до трофеја, препрека у полуфиналу ће им бити мадридски Реал. Деветоструки првак Евролиге је ове сезоне доживео препород у односу на прошлу, бриљирао у регуларном делу сезоне и амбиције "краљевског клуба" су стога и оправдано велике.

Тим је састављен из три слоја играча: младих, искусних и америчких. Млади чине звезда у успону Лука Дончић, Суарез, Радончић. Искуство доносе феноменални Серхио Љуљ, времешни Рејес, Фернандез, Ајон, Керол и Мачијулис, док америчку потпору пружају Рендолф, Дрејпер, Томпкинс, Тејлор и Хантер.

Реал са разлогом упоређују са НБА клубовима због свих ових имена, али и због стила игре који гаје. Мадриђани су у стању да се носе у утакмицама са чврстим одбранама и на мали број поена, али и "одувају" сваког противника. Одлична атмосфера коју ће направити домаћи навијачи им неће много сметати јер у саставу имају играче који се таквом атмосфером хране и претварају је у своју корист (читај: Љуљ).

Друго полуфинале чине бранилац трофеја, екипа ЦСКА, и грчки Олимпијакос.

ЦСКА, по речима стручњака, има и најтежи задатак на предстојећем Фајнал-фору, а то је одбрана трофеја. Освајањем Евролиге на себе су привукли и дозу додатне мотивације осталих екипа, које желе да их скину са трона.

У овом случају, то ће прво покушати Олимпијакос, тим који су савладали два пута ове сезоне, али губили сва три пута у дуелима на финалним турнирима!

Московљани ни ове године нису жалили новце, па су успели да парирају свакој понуди која је дошла што преко, што са ове стране "баре". Тиме су задржали језгро и ослонац екипе, а то је свакако један од најбољих, ако не и најбољи бековски тандем у Европи: Теодосић – Де Коло. Управо од тих играча у највећем делу зависи игра ЦСКА и управо одатле стиже највећа претња по противника. Наравно да су и "армејци" изузетно мотивисани, јер можда и последњи пут у оваквом саставу нападају Евролигу. Уз већ поменути дуо, превагу ка њиховој страни таса могу донети доказани играчи попут Хајнса, Воронцевича, Хигинса, Хријапе и Курбанова.

Последњи тим који је тек после пет мечева плеј-офа обезбедио пут у Истанбул јесте тим Олимпијакоса из Пиреја.

Црвено-бели у завршницу такмичења улазе као тим којем се у кладионицама дају најмање шансе, али који је и најмање пожељан као ривал! Та ситуација им вероватно и прија, јер су последњих година управо из таквог статуса успевали да изненаде главне фаворите и освоје две титуле шампиона Европе.

Окосница екипе као и протеклих година јесте тандем Спанулис–Принтезис, који је и ове сезоне, иако у већ позним кошаркашким годинама, успео да тим доведе до саме завршнице такмичења.

Велики знак питања ове екипе јесте прилагођавање странаца концепту финалног турнира и њихов допринос против екипе каква је ЦСКА.

Грин, Вотерс, Бирч и Јанг јесу имали покоју одличну утакмицу, али стиче се утисак на основу целе сезоне да су можда и најмање квалитетни од странаца из осталих клубова учесника финалног турнира.

Ипак Олимпијакос поседује стил игре какав за сада није одговарао Московљанима, а то је једна физичка, агресивна и организована одбрана. Управо из те одбране ће тим из Пиреја тражити своје шансе за још једно, условно речено, изненађење.

Управо ће Олимпијакос против екипе ЦСКА 19. маја у 17.30 отворити кошаркашки спектакл у истанбулској "Улкер спортс арени", док ће се други меч између домаћина Фенербахчеа и Реала играти од 20.30.

Финале и борба најбоље две екипе игра се два дана касније, у недељу од 20 часова.