Соња Петровић за РТС: Све коцкице су нам се сложиле

Шест година је није било у националном тиму, практично се била опростила од државног дреса, а онда су јој се, како каже, "коцкице сложиле" и колена "дозволила" да се прикључи екипи и да се са њом попне на кров Европе! Соња Петровић је донела пелцер успеха и све оно што је, чини се, недостајало овом тиму да направи корак више и коначно дође до медаље.

После много времена проведеног у борби са повредама, овог лета си коначно поново заиграла за репрезентацију и допринела овом великом успеху. Какав је осећај непосредно после силаска са балкона?

"Феноменалан! И врло емотиван за мене, јер доживети све ово са репрезентацијом од које сам се на неки начин била опростила, али сам јој се придружила како бих продужила професионалну каријеру – заиста је прелепо. Сада када погледам шта све имам иза себе, буквално ми делује као да све ово није реалност, јер су се догађаји развијали мимо свих очекивања. Мислим да је цела ова моја прича доказ колико се упорност и истрајност у животу на крају исплате", изјавила је Соња Петровић у разговору за Интернет портал РТС-а.

Добро је познато да потичеш из кошаркашке породице. Како је тата Раде (некада цењени судија и дугогодишњи секретар КСЈ) реаговао на успех и на твоје партије на ЕП?

"Тата је увек критичан према мени и мојим играма, увек тражи 'длаку у јајету' и ретко кад је потпуно задовољан. Ипак, сада је мало попустио и честитао без замерки", рекла је уз осмех.

Да се вратимо на почетак овог периода, односно на припреме. Прикључила си се саиграчицама на Златибору, са малим закашњењем након спектакуларно добре клупске сезоне са прашким УСК-ом, где си освојила малтене све могуће трофеје и награде. Шта је био разлог?

"Тако је, имала сам врло успешну сезону у Чешкој, јер смо освојиле све могуће иако нисмо биле први фаворити. Због тога је успех још и већи. Марина (Маљковић, прим. аут.) и ја смо ступиле у контакт током сезоне и, када смо се коначно виделе и разговарале, све смо се договориле. После тога се све стварно брзо и лако одвијало. Нема ту неких посебних детаља. Једноставно, потрефило се да када ме је позвала, била сам у могућности да се одазовем. Коцкице су се сложиле, што би се рекло, и то је можда и била увертира за ово што се догодило на Европском првенству", објаснила је чланица идеалне петорке Евробаскета у Румунији и Мађарској. 

Иако је сада време славља и лепих прича, морам да те питам да ли је било неких размирица са Савезом или селекторком, или су само твоје повреде разлог дугог одсуства из националног тима?

"Не, заиста није било никаквих проблема када је то у питању. Ја сам била на првом окупљању репрезентације након што је Марина Маљковић постала селектор. Међутим, тада нисам могла да тренирам максимално јер сам имала проблема са коленима. Једноставно, никако није могло да се поклопи да акције репрезентације одговарају мом физичком стању", открила је Соња и додала:

"Ове године, када је Марина преко неких људи ступила у контакт са мном, ја сам рекла да немам никакав проблем са њом и да слободно може да ми се јави да причамо о свему. Ја сам пратила репрезентацију и радовала се њеним успесима и када нисам била део ње, и поносила сам се што сам из земље која је била четврта на свету."

Каво је сада стање са повредом, тј. са коленима?

"Стање је такво да ћу крајем недеље морати на магнетну резонанцу", уз смех али са малим разочарањем у гласу рекла је Соња, откривши други страну (златне) медаље.

"Моји проблеми са коленима трају дуго и имају и психичку димензију. Просто, често ми се дешавају, па на контроле идем мало чешће да бих била мирна. И на првенству су се, када је то у питању, издешавале неке ствари, али издржала сам. Имаћу месец и по до два да се одморим. Али кад остварите овакав успех, лоше ствари се једноставно заборављају."

Општи је утисак да си Европско првенство одиграла одлично. Ипак, неколико година ниси играла за репрезентацију, па су те многи доживели као дебитанта. Међутим, својим играма си одушевила све и натерала људе да причају о твом савршеном скок-шуту, о томе да можеш да играш на позицијама од 1 до 5, и чак да те назову "женским Леброном". Како гледаш на све то?

"Хвала на лепим речима. Чула сам и ја такве приче и заиста ми пријају. Што се тиче коментара да могу да играм све, морам да будем искрена и да кажем да сам имала среће, јер када сам почела да тренирам кошарку играла сам на позицији плејмејкера. Онда сам израсла и имала потенцијала да, како кажеш, могу да играм на свим позицијама због своје висине и технике, и да се добро сналазим на сваком месту у тиму."

"С друге стране, играла сам са толико врхунских играчица и видела менталитете оних које освајају титуле. То ме је научило колико је заправо битно да умеш да се поставиш према тиму и коју улогу да прихватиш. Тако сам научила да није све у постизању кошева, већ да је битно да умеш све да изведеш и да се додатно трудиш и тренираш да будеш бољи. На крају, када су трофеји у питању, битније од свега је да имате добар тим", закључила је Соња Петровић.