Михајловић: Најважније је да будеш јак и да се бориш

Тренер фудбалера Болоње Синиша Михајловић, коме је прошлог јула дијагностикована леукемија, изјавио је да је први циклус хемотерапија био најтежи, али да је морао да буде јак и да издржи све због своје породице. Осврнуо се на ток опоравка и одлуку да се врати на тренерску клупу.

"За сада побеђујем, али морам да будем опрезан. Све иде како треба, прошло је 78 дана од трансплантације коштане сржи, а првих 100 дана је најкритичније. Веома сам срећан, нема озбиљних компликација и то је добро. Кренуо сам са тренинзима како бих повратио снагу и чврстину. Четири месеца ништа нисам радио, дневно сам пио 17 таблета и мало сам надувен", рекао је Михајловић у емисији "Верисмо" на италијанској телевизији.

Српском тренеру прошлог јула дијагностикована је леукемија, а Михајловић је објаснио и како је протекао почетак лечења.

"Имао сам 13 хемотерапија у пет дана. Први циклус је био најтежи. Имао сам нападе панике које никада до тада нисам имао, јер сам био закључан у болничкој соби. Нисам могао да изађем и лудео сам због тога. Хтео сам да разбијем прозор столицом, али су ме супруга и медицинске сестре зауставиле.

Био сам болестан, али морао сам да дајем снагу својој породици, јер ако би видели да сам сломљен, њима би било још горе. Трудио сам се да останем позитиван и да се смејем, претварао сам се да их не бих бринуо. То је била једна од најтежих ствари", рекао је Михајловић.

Објаснио је и како је изгледао повратак кући за Божић.

"То је био један од најлепших Божића у мом животу, цела породица је била ту. Ту је била и моја мајка, која се љутила на мене због тога што сам плакао на другој конференцији за медије. Спремала је српска јела. Све је било укусно, а захваљући томе, успео сам да набацим који килограм", наводи српски тренер.

Јавност је изненадио када је 40 дана од почетка лечења водио свој тим са клупе, након чега су му стизале поруке подршке са свих страна.

"Не мислим да сам херој. Ја сам нормалан човек са врлинама и манама. Суочио сам се са тим онакав какав сам, али свако мора са нечим да се носи како му одговара.

Нико не треба да се стиди што је болестан или што плаче. Најважнија ствар је да не жалиш, да имаш жељу да живиш и да се бориш", закључио је Михајловић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 01. мај 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво