И Партизан је осетио шта је Премијер лига

Колега Лука Јевтовић је у јучерашњем тексту о поразу Звезде навео да црвено-бели "нису оштрили секиру да би нападима срушили дрво звано Тотенхем", већ да су се определили да отупе оштрицу гостију и нису успели.

Исто су покушали играчи Партизана на чувеном "Олд Трафорду" и ни они нису успели.

Саво Милошевић је након пораза у Хумској више пута истицао да је поносан на своје момке због начина на који су се супротставили гиганту, парирали у трчању и борби, и у већем делу меча били бољи...

Сада неће моћи да учини исто не због тога што има разлога да буде незадовољан партијом својих изабраника, већ због чињенице да је Јунајтед током свих 90 и кусур минута показао колико је доминантан, моћан и снажан, а колико је Линглонг далеко од Премијер лиге.

О томе је причао и Владан Милојевић, када је понављао да "вечити" одиграју две до три јаке утакмице током сезоне. Закључак је да су момци са Острва, генерално многи из европских лига – снажнији, у дуелима јачи, бржи, стартнији, технички поткованији... Једноставно, бољи играчи.

Није Милошевићу за утеху ни добар старт Партизана, који је најавио да бисмо могли да гледамо сличну ситуацију као пре две недеље.

Сејдуба Сума је био расположен у уводних неколико минута, Умар Садик је у свом стилу покушавао, али им је увек фалило мало. Да ли је то завршно додавање, бољи шут или пријем у завршници...

Јунајтед после петнаестак минута ослободио, захваљујући маестралном Хуану Мати преузео контролу на средини терена и кључни тренутак догодио се у 22. минуту.

Маркус Рашфорд кренуо је у соло продор, асистирао на десну страну и лопта је уз много среће дошла до усамљеног Мејсона Гринвуда. Млади голгетер вара Урошевића и погађа мрежу. Немоћан је био голман Владимир Стојковић и тада се "црвеним ђаволима" све отворило.

Лопте су фијукале на све стране, одлуке нашег представника постајале упинтније, рупе у одбрани све веће и често кажњаване, а у 33. минуту Антони Марсијал је бравуром показао да је и на индивидуалном нивоу разлика "небо и земља".

Само захваљујући Стојковићу и неким некарактеристичним покушајима домаћих, на одмор се није отишло са већом разликом, али је дуел већ био решен.

За то време, на супротној страни терена није могло да се деси ништа епохално јер, када се Сума угасио, алтернатива није постојала. Бибрас Натхо је био потпуно затворен, Такума Асано стандардно неприметан.

Момци у црвеним дресовима су, као у оним собама у хорор филмовима чији се зидови полако примичу, сабијали црно-беле из минута у минут.

Доказ томе је што је Рашфорд, након спектакуларног гола почетком наставка, наставио да "гази" сада већ престрашене српске дефанзивце, а Јунајтед да сваку акцију завршава ударцем ка голу Партизана. Срећом, нису више били толико успешни.

Оно чега смо верујем сви били свесни, а шта је у налетима неке еуфорије умело да се заборави, сада је јасно – српски клубови далеко су од овог нивоа фудбала. На тренутке су способни да парирају, чак и да изненаде, али то не треба често очекивати. "Олд Трафорд" је место на којем ће снове остваривати неки мало квалитетнији.

Што се Партизана тиче, мисија и императив остају исти – победа у следеће две утакмице, уз очекивање да ће Јунајтед савладати и Аз Алкмар, како би се презимило у Европи. Ипак су Холађани, заједно са Астаном, екипе са којима са Партизан може да се надмеће. Факат је да Јунајтед то није...

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)