"Орлови" утишали Елбасан, Србија победила Албанију са 2:0!

Ово ће бити утакмица због које ћемо се увек питати - шта би било... Шта би било да је Србија током читавог квалификационог циклуса играла овако дисциплиновано? Шта би било да је исти селектор одрадио квалификације? И, наравно, шта би било да није било оног несрећног меча у Београду?

Србија је савладала Албанију на Елбасан арени и тако, надамо се, најавила много успешнији такмичарски циклус који нас очекује у квалификацијама за Светско првенство у Русији 2018. године.

Меч који смо гледали није био некаквог изнимног квалитета, што је ваљда и очекивано имајући у виду контекст у коме је игран. Албанци су најављивали победу, али њихова игра није била устројена на начин који би показивао да ће је појурити по сваку цену.

Ђани Де Бјази је поставио свој тим у веома ниски и компактни 4-1-4-1 систем. Албанија је била реактивна, што значи да је једино кроз брзу офанзивну транзицију покушавала да дође до гола. На другој страни, Србија је играла у уобичајеном 4-2-3-1 систему, с тим да је пар задњих везних чинио тандем Матић - Миливојевић, што је донекле било изненађујуће.

Истина је, међутим, да је Лука Миливојевић одиграо врло квалитетну утакмицу. Био је добар у обе фазе игре - са обе стране лопте - и врло лепо се допуњивао са Немањом Матићем.

Србија је контролисала посед, али није успевала да буде довољно конкретна у завршној трећини терена. Најбољу прилику „орлови" су пропустили након корнера и комбинације, након које је Ивановић шутирао преко гола који је бранио Етрит Бериша.

У првом делу је Србији поништен гол, сасвим заслужено, с обзиром да је Зоран Тошић остварио контакт са чуваром мреже Албаније. Утисак је да је фудбалер московског ЦСКА без икакве потребе уопште и напао простор у коме се налазио Бериша, пошто је било очигледно да лопту ту не може да добије, као ни да одвуче чуваре и тако створи додатни простор саиграчима.

Наставак сусрета донео је малтене исти ритам и идентичан приступ два тима. Радован Ћурчић је морао да изврши принудне измене, које ће свакако забринути Жозеа Мориња, пошто су се повредили и Бранислав Ивановић и Немања Матић.

Србија је наставила да контролише лопту, али је блок Албаније углавном усмеравао додавања Србије на такав начин да она углавном буду у ширину. Видели смо тек неколико (успешних) пасова по дубини нашег тима, посебно мало након што је игру напустио Матић.
На отприлике четврт сата до краја утакмице, Албанија је пропустила две најбоље прилике.

Прво је Чикалеши шутирао, а Стојковић сјајно интервенисао, да би потом главом покушао и Лорик Цана, убедљиво најобученији и тактички најдисциплинованији фудбалер албанског састава.

У тој прилици Србија није добро играла на дефанзивном корнеру, што ваљда само показује колико времена је потребно увежбати зону приликом прекида. То остаје сегмент игре на којем наша селекција мора посебно да ради у наредном периоду.

На самом крају, када се чинило да ће меч бити завршен без голова, Србија је ипак успела да затресе мрежу ривала - и то не једном, већ два пута. Прво је Александар Коларов завршио једну лепу акцију нашег тима ударцем из казненог простора, да би затим Адем Љајић искористио аре простора које је албанска последња линија оставила иза себе када је појурила ка изједначујућег поготку.

Мало о дешавањима на трибинама... Пред почетак сусрета извиждана је химна Србије, навијачи су током меча скандирали Великој Албанији иОВК, бројни су били у дресовима косовске репрезентације, а на трибинама су виђене спојене заставе Албаније и Хрватске.

У последњем колу Србија ће у недељу 11. октобра од 18 часова играти против Португалије на стадиону Партизана, а Албанија ће у исто време играти на гостујућем терену против Јерменије. Албанцима је потребна победа (имају гори међусобни скор од Данске) како би изборила директан пласман на Европско првенство.