Сумрак рукометаша Србије у Грацу, да ли ће уследити свитање

Рукометна репрезентација Србије имала је јединствену прилику да се на отварању Европског шампионата покаже у најбољем светлу. Међутим, чини се да би прикладнији израз за виђено био – сумрак. Техничке грешке, неискоришћени седмерци и контранапади, брзоплетост - то је обележило игру рукометаша Србије у поразу од Белорусије (35:30) у првој утакмици Европског првенства.

Српски национални тим ниједном током меча није имао предност већ је константно јурио резултат. Притисак и превелика жеља да се надомести разлика допринели су великом броју нереализованих напада.

Белоруси су играли одбрану "6-0" уз дубоке изласке до линије девет метара. Бекови Србије су у првом полувремену имали сијасет решења - шутирали су споља, продирали до гола или проналазили играче "на црти" и крилима. Напад је функционисао добро, играло се "гол за гол".

Међутим, иако се одбрана противника није мењала до краја сусрета, интензитет и реализација напада српских рукометаша су опали и били непрепознатљиви у наставку.

Одбрана Србије се такође заснивала на систему "6-0", али није била истог квалитета као противничка. Највећи проблем је био сарадња белоруских бекова са пивотменом Артсемом Каралеком, који је на крају утакмице био и најефикаснији појединац на терену са девет погодака уз само један промашај.

Пред крај утакмице Србија је покушала и са "5-1" одбраном, са истуреним играчем према левом или средњем беку, али ни тај систем није донео жељене резултате.

Као последица лоше одбране, српски голмани су имали незавидно вече - укупно шест одбрана од 41 шута према голу.

Била је очигледна нервоза од почетка сусрета. Већ у осмом минуту су Мијајло Марсенић и Владислав Кулеш имали размирице, што је у наставку резултирало грубим фауловима и искључењима на обе стране.

Генерално гледано, чини се да су психолошки фактори највише утицали на лоше издање репрезентације у првом мечу на континенталној смотри. А појавили су се пре путовања у Грац.

 

Тешки порази од две најјаче репрезентације света - Норвешке и Француске - на припремним утакмицама пред почетак Европског првенства узели су маха. Када копља укрсте најозбиљнији кандидати за медаље и екипа која нема јасно одређен циљ, очигледно је ко ће осећати последице. 

Иако постоји императив проласка у наредну фазу, да ли је то довољно инспиративно за играче, уколико не знају шта даље? Све што наши момци могу да учине на шампионату заснива се на мотивацији које, можда нема довољно. 

Ако се грешке у наредна два меча смање на допустив ниво и ако се буде играло и срцем и главом, ни медаља неће изгледати тако далеко, јер овај тим има потенцијала за такав подвиг.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 27. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво