PGP slavi 65.rođendan

Kažu da je sve počelo u maloj garaži na Dorćolu, mada nismo uspeli da saznamo gde se nalazila, kada je Radio Beograd, da bi sačuvao tonsku arhivu, kupio dve prese za izradu gramofonskih ploča.O prošlosti,sadašnjosti i budućnosti nacionalnog diskografa govori Marko Milutinović odgovorni urednik ove kuće.


Istorija PGP - a je počela 1959. godine, kada je u Radio Beogradu odlučeno da se na neki način sačuva veliko muzičko blago, ni ne sluteći da će se sve izroditi u ozbiljnu priču. To je vreme velikog hita „Zvižduk u 8" Đorđa Marjanovića, kada je počela da se stvara srpska ili, u ono vreme, jugoslovenska diskografija. PGP je tada bio broj jedan u državi. Hrvati su imali „Jugoton", bilo je još izdavačkih kuća, ali sve najznačajnije urađeno je u PGP - u. Rečeno jezikom brojki - više od 200.000 naslova u fonoteci (zajednička fonoteka sa Radio Beogradom, najveća je u ovom delu Evrope). Kao nacionalni diskograf PGP je vezan za nacionalnu televiziju pa je imao obavezu da objavljuje sve što je značajno za kulturu i muziku, a što najčešće nazivamo nekomercijalnim izdanjima. Po mišljenju Marka Milutinovića (dugogodišnji urednik i voditelj mnogih emisija na 3K), Mokranjac, Hristić, ili nedavno objavljen „Životopis Patrijarha Pavla" izdanja su koja se prodaju godinama.


Marko Milutinović je došao na mesto odgovornog urednika nacionalne diskografske kuće u vreme kada je tokom godina objavljeno nekoliko izdanja, a od više od 300 radnika, ostalo ih je dvadeset troje. Zajedno sa direktorom PGP - a Radmilom Cvijovićem i Mikicom Antonićem, muzičkim urednikom, napravio je poslovnu ideju i cilj. To je rezultiralo višestrukim povećanjem programske produkcije, a za dve godine je potpisano 90 novih naslova.
Nije bilo lako da se podsetimo svih velikih muzičkih imena koja su snimala za PGP. Lakše je nabrojati ko nije prošao kroz PGP, u šali dodaje Milutinović i podseća da Miroslav Ilić, jedna od najvećih zvezda, nikada nije napuštao PGP.
- Kada pričamo o tiražima koji su poslovna tajna , otkriću da danas, kada neko proda četiri ili pet hiljada diskova, to smatramo dobrim tiražom. Nekada su „Riblja čorba", „Bajaga, Miroslav Ilić, Lepa Lukić, Brena... imali fantastične tiraže. Album „Mrtva priroda" „Riblje čorbe" prodat je u preko 800.000 primeraka.
Ove godine je objavljen ce-de planetarne zvezde Divne Ljubojević, pomenuti „Životopis Patrijarha Pavla", „Srbi na Krfu". Govorno izdanje Petra Božovića, uskoro će izaći i Gorana Sultanovića, zatim „Ju grupa", a ovih dana potpisuje se ugovor između PGP - a i „Nevernih beba". Ponosni su i na izdanje „Gitarologija" grupe „Point Blank" koje je okupilo preko 50 vrhunskih umetnika, gitarista, pevača....
- Mnogo toga se izdešavalo u svetskoj diskografiji. Pojavio se pametni telefon, a nove tehnologije su otuđile ljude. Mladi sede i svako nešto „čuka" na telefonu. Novi automobili na muzičkim uređajima nemaju ulaz za ce-de već samo za u-es-be. Mahneš rukom i muzika počne da svira. Kod nas je još uvek u povoju, ali u svetu se sve više kupuje vinil (gramofonske ploče). Ljudi koji pored smart tehnologija kupuju ce-de, žele dobar zvuk. Niko me ne može ubediti da pametni telefon ima bolji zvuk od ce-dea.
Na pitanje kako se PGP bori protiv piraterije, Milutinović kaže da postoje dva „Jutjub" kanala i da tu gledaoci i slušaoci iz celog sveta prate muzička izdanja iz Srbije. Postoje i „divlja" objavljivanja, ali i to će ubrzo nestati.
- Ce-de odlazi u istoriju, ali mi smo prošle godine neka izdanja prodali u tiražu od preko 10.000 primeraka što je u odnosu na Boru Čorbu smešno, ali druga su vremena. Neki rokeri traže da im deo tiraža štampamo na vinilu , PGP to ne radi, ali ne kažem da neće u budućnosti. Interesantno je da vinil kupuju i oni koji nemaju gramofon, kolekcionari koji kažu da slušanje muzike nije pravo „dok ne zapucketa". Ima tu poezije. Di-vi-di tržište je potpuno zamrlo mada imamo obavezu da, kao nacionalni diskograf, objavljujemo sadržaje -kaže za kraj Milutinović.

                                                                                                                    Vladimir Trumić


PGP U BROJKAMA - Godine 1951. Radio Beograd u garaži na Dorćolu smešta dve prese za izradu gramofonskih ploča da se prebace i sačuvaju vredna tonska arhiva na vinilne ploče. Tako se Radio Beograd smatra osnivačem PGP - a i začetnikom gramo - industrije u Srbiji - 1952. godine za potrebe tržišta, izrađeno je 15 gramofonskih ploča sa 78 obrtaja u minuti i sa trajanjem od tri minute po strani.
- Prva ploča „Muzika za igru" predstavljala je kompilaciju raznih izvođača, dok je prvu samostalnu ploču snimio Đorđe Marjanović sa šlagerom „Zvižduk u 8". To je prva ploča sa novim znakom PGP RTB (oktobar 1959).
- Posle prvog LP-a i prvog singla („Kafu mi draga ispeci", Cune Gojković, 1963), PGP RTB postaje značajan činilac muzičkog života Srbije i Jugoslavije.
- 1970. uvodi lanac za proizvodnju audio - kaseta - 1983. započinje video - produkciju.
- 1983-1985. iz ostvarene akumulacije, PGP RTB uspeva da izgradi fabriku na Košutnjaku, u to vreme najsavremeniju i najveću na Balkanu.
- 1997. otvara poglavlje digitalne tehnologije sa prvim ce-deom.
- 2003. realizuje svoj prvi di-vi-di.

broj komentara 2 pošalji komentar
(subota, 31. dec 2016, 16:09)
Bojan [neregistrovani]

Ploče

Ja sam veliki poštovalac gramofonskih ploča.Slušao sam ih, kad su bile popularne.Ali sam protivnik današnjih ploča, jer se koriste da bi se zaradile velike pare, jer ih kupuju novokomponovani, koji nikad nisu slušali ili imali gramofon.Pa, tako nije im teško izdvojiti 2,3 ili 4000 dinara za ploču, što je suludo.
Zato, podržavam PGP, što nije pao pod ucenama nekih, da im izdaje ploče.

(četvrtak, 29. dec 2016, 23:50)
nedeljko [neregistrovani]

ploče- vinil

pocnite da proizvodite gramofonske ploče,pa i kasete su mi draže od cd-a