U susret Svetskom danu poezije

U programu koji je trajao puna dva sata učestvovalo je više od pedeset autora iz zemlje i regiona, pred brojnim auditorijumom. Prostor ispunjen do poslednjeg mesta, što jedan ovako veliki projekat i zaslužuje, na najlepši način uveo nas je u nedelju Svetskog dana poezije.

U ime Udruženja prisutnima se obratila osnivač i predsednica Udruženja i idejni tvorac ove manifestacije, Slavica Klein, prisutne su pozdravili akademici Balša Rajčević i Rusija Marinković, učesnicima Konkursa obratio se predsednik žirija, Oliver Janković, a zbornik je predstavila i program vodila književnica Gordana Jež Lazić, koja nam i šalje ovaj izveštaj.

Ovogodišnji zbornik poezije, kratkih priča i aforizama posvećen je Lazi Kostiću, lirskom gorostasu srpskog romantizma, poligloti i prevodiocu, čoveku koji nam je prepevao Homerovu Ilijadu i preveo najpoznatije Šekspirove tragedije Romea i Juliju, Hamleta i Ričarda III, vrsnom dramskom piscu, estetičaru, doktoru prava, članu Srpskog učenog društva i Srpske kraljevske akademije.

Zato ne iznenađuje činjenica da su se u ovom zborniku našla imena jednog od najvećih srpskih pesnika 20.veka, Dragana Kolundžije i akademika Balše Rajčevića, slikara, vajara, istoričara umetnosti, likovnog kritičara i književnika. Njihovo prisustvo svakako je najlepša podrška plejadi mladih umetnika u ovom zborniku.

Na konkurs su pristigla 1 134 rada od 378 autora, među kojima značajan broj osnovaca, srednjoškolaca i studenata. A kada mladi umetnici ukažu poverenje novoj ideji, onda je to priča koja ima budućnost.

Zastupljeni su autori većim delom iz Srbije i zemalja okruženja: BiH, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, ali i iz čitavog sveta: Grčke, Austrije, Španije, Francuske, Nemačke, Izraela, Japana, Mongolije, Kanade.

Iako je poezija uzela primat popularnosti i na ovom konkursu, jedan broj učesnika zastupljen je sa formom kratke priče i aforizma.

Udruženje Zlatna reč - Srpska kruna Austrija je osnovano pre tri godine, u nameri očuvanja i predstavljanja srpske kulture i tradicije u Austriji, te povezivanja srpske i austrijske kulture i umetnosti, naročito mladih, neafirmisanih pisaca i likovnih umetnika. Kako je i sama ideja svetske književnosti potekla iz namere da se pisci različitih kultura jedni drugima predstave svojim najlepšim delima i tako svoje kulture približe, ovakva udruženja blagorodna su uvek i svuda. Dobročinstvo ove namere javnost je brzo prepoznala i pozdravila.

Manifestacija Obredni hlebovi, koja je zaštitni znak Udruženja veoma je lepo prihvaćena i propraćena u Sloveniji 2017. g. Udruženje je takođe osnivač i pokrovitelj Međunarodnog književnog festivala u Beču, koji je svake godine posvećen nekom od velikana srpske književnosti koji su nas na najreprezentativniji i najautentičniji način predstavljali u svetu. Akcenat je na ličnostima srpske književnosti koje su na svom stvaralačkom i naučnom putu imale dodirnih tačaka sa Austrijom, te tako i upliv savremenih evropskih umetničkih tokova u svom i stvaralaštvu svojih sledbenika na ovom tlu.