U Vićenci obeležen Savindan

Program je započeo zajedničkom izvedbom himne Svetom Savi svih učesnika. Akademiju je otvorio prota Dalibor Đukić, posle čega je svečanu besedu držao protojerej stavrofor Slobodan Lalić. Nakon toga, sledio je akademski program zagrebačkih gimnazijalaca. Publika je uživala u uzvišenom izvođenju Rakićeve Simonide, Popine Žiče i drugih vrhunskih dela naše književnosti vezanih za Nemanjiće i samog Svetog Savu. Uz svetlost sveća u rukama učesnika i njihovo pojanje selili smo se u doba nastajanja srpske arhiepiskopije. Ovakav program je bio pravo duhovno osveženje za Srbe u ovom delu sveta.

Odmah zatim, predstavili su se učenici nastavnih punktova (Skija, Tori Di Kvartezola, Alontea, Vićence i jedna učenica iz Rovereta) profesora razredne nastave Ivane Marjanović. Kroz kolaž recitala, igrokaza i pesama o Svetom Savi, domovini i ćirilici, opomenuli su sve prisutne na važnost srpskog jezika i čuvanje svog porekla. Publika je uživala u đačkom pevanju pesama Anđeo mira, Marijo slavna i Mi smo deca neba. Ovaj deo programa se završio recitovanjem učiteljice Ivane.

U trećem delu priredbe, nastupili su đaci nastavnih punktova koje je spremala Jelena Jovanović, profesor srpskog jezika i književnosti. Učenici iz Arzinjana, Valdanja i Basana su pesmama, istorijskim činjenicama i kratkim dramskim tekstom o Svetom Savi, uveli su publiku u priču o Nemanjićima. Mali glumci iz Vićence su nas u svojim uverljivim kostimima, uz srednjovekovnu muziku i slike sa video-bima, odveli u doba davne Raške kroz adaptiranu priču Svetlane Velmar Janković Zlatno jagnje. Starija grupa đaka iz Arzinjana, zaokružila je program dramskim tekstom o Rastkovom zamonašenju i mirenju braće.

Upečatljiva je bila završnica kada su se na binu popeli svi učenici pevajući Ovo je Srbija, dok su se iza njih, na velikom platnu ređale slike prirodnih lepota, manastira i velikana naše domovine.

Na samom kraju, svim prisutnima se obratila Ivana Stojiljković, generalni konzul iz Trsta, zahvalivši se na programu, koji je, kako je rekla, probudio u njoj snažne emocije. Takođe je izrazila zahvalnost roditeljima, đacima i učiteljima što neguju srpski jezik i čuvaju svoje poreklo. Na kraju, poželela je da Sveti Sava osvetli puteve srpskoj deci.